Angela Graves (23) iz Merimaka predlaže primenu mikoremedijacije — uzgajanje gljiva belе truleži (bukovača i Trametes versicolor) — kako bi apsorbovale PFAS zagađenje nastalo na lokaciji bivšeg postrojenja Saint-Gobain (2002–2024). Plan uključuje terenski uzgoj, uzorkovanje i testiranje plodnih tela, a u slučaju prisustva PFAS-a predviđena je njihova bezbedna incineracija. Projekat je dobio početnu podršku organizacije Radically Rural ($500), dok država i naučni saradnici razmatraju dalje korake i mogućnost finansiranja.
Gljive Protiv 'Večnih' Hemikalija: Lokalna Aktivistkinja Predlaže Mikoremedijaciju PFAS Zagađenja
Rešenje za jedan od najupornijih javnozdravstvenih problema — PFAS, tzv. "večne" hemikalije — moglo bi da potiče iz neočekivanog izvora: gljiva. Angela Graves (23), stanovnica Merimaka i aktivistkinja u organizaciji League of Conservation Voters, predlaže da se na terenu primeni mikoremedijacija korišćenjem gljiva belе truleži kako bi se apsorbovali i uklonili PFAS iz zagađenog zemljišta.
Šta je mikoremedijacija i koje gljive su u pitanju?
Mikoremedijacija je metoda u kojoj se koriste gljive i njihova mreža micelijuma da apsorbuju, prerade ili razlože zagađivače u zemljištu i vodi. Graves predlaže upotrebu gljiva belе truleži — najčešće bukovače (Pleurotus ostreatus) i turkey tail (Trametes versicolor) — koje razgrađuju lignin u drvnom materijalu i pokazuju potencijal za rad sa PFAS-om zbog sličnosti u otpornosti na razgradnju.
Kako bi projekat funkcionisao?
Plan uključuje terenski uzgoj odabranih gljiva na kontaminiranim parcelama, praćenje rasta i apsorpcije PFAS-a kroz micelijum, zatim vađenje plodnih tela i slanje na analizu Državnom odseku za zaštitu životne sredine (Department of Environmental Services). Ako testovi potvrde prisustvo PFAS-a u gljivama, očekuje se njihova bezbedna termička obrada — najverovatnije incineracija — kako bi se sprečilo dalje širenje zagađenja.
"PFAS se apsorbuju kroz podzemnu mrežu micelijuma i skladište u 'mesu' — plodnom telu koje vidite na površini", kaže Graves. "Postoje naznake da enzimi u gljivi mogu da ih razgrade i 'probave'."
Naučni i praktični izazovi
Iako laboratorijski rezultati iz drugih studija deluju obećavajuće, primena na otvorenom donosi dodatne nepoznanice: promenljivi nivoi vlage, temperaturne oscilacije i heterogenost zemljišta mogu uticati na efikasnost. Graves napominje da su klimatski faktori, poput suše u južnom Nju Hempširu, posebno važni za uspeh u poljima.
U laboratorijskim uslovima gljive su u nekim studijama apsorbovale PFAS u roku od nekoliko nedelja; na terenu bi, međutim, proces mogao trajati duže, ali bi i dalje bio daleko brži od prirodne razgradnje koja traje decenijama do milenijuma.
Dozvole, saradnja i finansije
Graves je dobila početnu podršku zajednice: neprofitna organizacija Radically Rural dodelila joj je u oktobru nagradu publike i 500 dolara za pokretanje projekta. Državni odsek za zaštitu životne sredine razgovarao je s njom, ali do sredine decembra nije obezbedio finansijsku podršku. Pomoć im je preporučena od istraživača poput docentkinje Paule Mouser sa Univerziteta Nju Hempšir.
Lokacija projekta još nije zvanično određena. Graves bi želela da testira zemljište nekadašnjeg postrojenja Saint-Gobain Performance Plastics u Merimaku (zagađivanje između 2002. i 2024. godine), uz saglasnost kompanije. Ako ne dobije dozvolu, planira da radi na susednim privatnim parcelama ili gradskom zemljištu, uz saradnju lokalnih zvaničnika, uključujući državnu predstavnicu Wendy Thomas.
Praktične ideje i dalje korake
Među taktičkim pristupima koje razmatra Graves je i postavljanje spora belih trulih gljiva u izdubljene panjeve koji bi se zakopavali — ideja je da bi micelijum u takvim uslovima mogao bolje da deluje pod površinom. Graves traži mikrobiologa i dodatne naučne partnere za optimizaciju protokola i parametara studije (broj parcela, veličina i trajanju testova).
Zašto je ovo važno
PFAS su povezani s povećanim rizikom od određenih vrsta raka i reproduktivnim problemima. Tradicionalne hemijske metode sanacije zemljišta i podzemnih voda često su skupe i mogu imati sopstvene negativne efekte po zdravlje i životnu sredinu. Prirodne metode kao što je mikoremedijacija obećavaju niže troškove i manji uticaj na okolinu, ali zahtevaju rigorozno testiranje pre šire primene.
Šta sledi: Graves planira dalje razgovore sa državnim institucijama, naučnicima i vlasnicima zemljišta kako bi definisala eksperimentalne parcele i obezbedila potrebna odobrenja i finansiranje. Ako polje pokaže uspeh, model bi mogao da posluži kao primer za slične sanacije širom zemlje.
Učenje o gljivama
Ideja je potekla iz Gravesinog studija na Plymouth State University, gde je kroz završni projekat otkrila primere upotrebe mikoremedijacije. Ona smatra da je kombinacija nauke, lokalne inicijative i saradnje sa institucijama put ka obnovi zagađenih područja uz manji uticaj na zajednicu.
Pomozite nam da budemo bolji.
