FAO: „Tiha kriza“ — Degradacija zemljišta pogađa 1,7 milijardi ljudi, hitno delovanje neophodno

Izveštaj Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) upozorava da degradacija zemljišta — dugotrajan pad njegove produktivnosti i zdravlja — trenutno pogađa oko 1,7 milijardi ljudi širom sveta i predstavlja "tihu krizu" koja ugrožava proizvodnju hrane i stanje ekosistema.

Glavni podaci i posledice

FAO navodi da u oblastima gde su prinosi useva pali za više od 10% usled ljudski izazvane degradacije zemljišta, posledice oseća približno 1,7 milijardi ljudi. Među njima je skoro 47 miliona dece mlađe od pet godina koja trpe usled pojačane nesigurnosti u ishrani i rizika od zaostajanja u rastu.

Degradacija zemljišta smanjuje količinu i nutritivnu vrednost hrane, dovodi do finansijskih gubitaka za poljoprivrednike i povećava troškove za potrošače, jer se veći troškovi proizvodnje često prenose na cene namirnica.

Uzroci i mogućnosti za obnovu

Degradacija može biti prirodna, ali je u velikoj meri ubrzana ljudskim aktivnostima: krčenjem šuma, prekomernim ispašavanjem, neodrživim poljoprivrednim praksama i efektima klimatskih promena. FAO ističe da obnova samo 10% ljudski izazvane degradacije može poboljšati produktivnost dovoljno da se godišnje nahrani dodatnih 154 miliona ljudi.

Preporučene prakse i naučna rešenja

FAO preporučuje široko primenjive, održive mere za očuvanje i unapređenje zdravlja zemljišta: plodorede, uvodjenje pokrivnih useva, smanjenje uzorkovanja zemljišta, kontrolisano ispašavanje i agrošumske prakse. Ove mere ne samo da štite tlo, već mogu i povećati otpornost poljoprivrede na klimatske stresove.

Paralelno, naučna istraživanja nude dopunska rešenja: tim sa La Trobe University u Melburnu proučava manipulaciju ćelijskim mehanizmima biljaka kako bi se postiglo ujednačeno klijanje semena, dok su istraživači sa University of Arkansas razvili solarni plazma generator vode koji je u eksperimentima poboljšao stopu klijanja za do 135% — obe inovacije mogu pomoći pri adaptaciji semena i useva na promene klime.

„Da bismo iskoristili ove mogućnosti, moramo delovati odlučno,“ izjavio je Qu Dongyu, generalni direktor FAO-a.

Šta to znači za Srbiju i region

Iako je izveštaj globalan, poruke su relevantne i za Srbiju: održivo upravljanje zemljištem, očuvanje zemljišta od erozije i primena pokrivnih useva mogu povećati bezbednost hrane, smanjiti troškove proizvodnje i zaštititi prihode ruralnih zajednica. Investicije u obuku poljoprivrednika, prenos znanja i podrška za primenu održivih tehnika ključni su za dugoročno rešenje.

FAO-ovi podaci i naučne inovacije ukazuju da kombinacija praktičnih mera upravljanja zemljištem i ciljnih istraživanja može značajno smanjiti rizike i povećati otpornost poljoprivrede na klimatske promene.