Parker Solar Probe je na Badnje veče 2024. iz blizine snimio kako se oblak pregrejane plazme izbačen iz Sunca širi u svemir, ali deo tog oblaka pravi "U‑okret" i vraća se ka Suncu. Povratak je posledica pucanja i ponovnog povezivanja magnetskih linija koje formiraju petlje — neke idu u svemir, druge se vraćaju. Naučnici su prvi put izmerili brzinu i veličinu grudvi koje padaju nazad, što pomaže u preciznijem modeliranju svemirskog vremena.
Parkerova sonda snimila kako deo izbačenog oblaka pravi 'U‑okret' i vraća se ka Suncu
An image from NASA's Parker Solar Probe showing solar material changing directions. . | Credit: NASA
Parker Solar Probe je tokom rekordnog prilaza Suncu na Badnje veče 2024. snimio najjasnije do sada kadrove u kojima se oblak pregrejanog materijala izbačen iz korone širi u svemir, a deo tog oblaka zatim pravi „U‑okret” i vraća se nazad prema zvezdi.
Letelica je tog dana proletela na udaljenosti od oko 3,8 miliona milja (6,1 miliona km) iznad solarne površine i zabeležila koronalnu izbačenu masu (CME) dok se izbacivanje razvijalo. Snimci otkrivaju proces u kome istegnute magnetske linije "pucaju" i brzo se ponovo povezuju — formirajući ogrome petlje od kojih se neke nastavljaju u svemir, a druge se povlače nazad prema Suncu i vuku za sobom grudve plazme.
Ovaj povratni tok materije, poznat kao inflows, jasno se vidi zahvaljujući instrumentu WISPR na Pakeru. Naučnici su prvi put izbliza direktno izmerili brzinu i veličinu tih grudvi koje padaju nazad, podatke koji se sada koriste za usavršavanje modela magnetskog okruženja Sunca i prognoza svemirskog vremena.
A gif from the NASA Parker Solar Probe showing the solar material changing directions. | Credit: NASA
Nour Rawafi, projektna naučnica Parker Solar Probe iz Johns Hopkins Applied Physics Laboratory: „Ranije smo imali nagoveštaje da materija može da se vrati, ali videti to s ovom jasnoćom je neverovatno. Ovo je otvoren pogled na to kako Sunce kontinuirano reciklira koronalna magnetska polja i materiju.”
Angelos Vourlidas, projektni naučnik instrumenta WISPR: „Ove promene magnetskog pejzaža mogu uticati na putanje budućih CME — dovoljno da odrede razliku između udara CME‑a u Mars i prolaska bez većih posledica.”
Dok se CME širi, okolne magnetske linije se istegnu i potom ponovo povežu, „šošeći” se u oblike nalik petljama. Neke petlje nose materiju dalje u svemir, dok druge reaguju tako što se skupljaju i vraćaju materiju nazad, što može promeniti uslove u regiji iz koje je izbačaj potekao.
Razumevanje ovih procesa ima praktičan značaj: snažni CME usmereni ka Zemlji mogu izazvati geomagnetne oluje koje remete elektroenergetske mreže, radio‑i satelitske veze i navigacione sisteme, ali i stvaraju spektakularne aurora. Preciznija merenja inflows pomažu u dugoročnijem predviđanju svemirskog vremena i boljem procenjivanju rizika za planete i infrastrukturu u svemiru.
Šta je novo? Parkerovi snimci su prvi koji su izbliza pokazali veličinu i brzinu vraćene materije u tolikim detaljima, omogućavajući naučnicima da uključe konkretne parametre u modele rekonekcije magnetnih linija i evolucije CME‑a.
Dalja analiza podataka iz ove bliske posete pomoći će istraživačima da bolje razumeju dinamiku Sunčeve kore i poboljšaju prognoze svemirskog vremena koje utiče na čitav Sunčev sistem.
Pomozite nam da budemo bolji.
