Arktik je od oktobra 2024. do septembra 2025. zabeležio najtopliju godinu u merenjima od najmanje 1900.: region se zagreva više od dva puta brže od svetskog proseka. Izveštaj NOAA navodi rekordne padavine, historijski niski zimski pokrivač morskog leda i gubitak ~129 milijardi tona leda na Grenlandu u 2025. Produktivnost fitoplanktona porasla je do 80% u delu Arktika, dok fenomen "rđavih reka" ugrožava pitku vodu i biodiverzitet. Naučnici upozoravaju da ove promene utiču globalno kroz povratne mehanizme i promene cirkulacija.
Klimatski alarm: Arktik najtoplija godina do sada — greje se više od dva puta brže od svetskog proseka
Arctic warms at more than twice global rate in hottest year on record
Arktik je zabeležio najtopliju godinu u zabeleženoj istoriji, a naučnici upozoravaju da promene u tom regionu već utiču na vremenske obrasce i ekosisteme daleko izvan polarne oblasti.
Glavni podaci iz Arctic Report Card 2025
Prema izveštaju Arctic Report Card 2025 američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA), površinske temperature vazduha u Arktiku u periodu oktobar 2024. – septembar 2025. bile su najviše od najmanje 1900. godine. Region se sada zagreva više od dva puta brže od svetskog proseka, a svih deset najtoplijih godina zabeleženo je u poslednjoj deceniji.
Ekstremne temperature i padavine
Jesеn 2024. bila je najtoplija jesen u istoriji merenja, dok je zima 2025. bila druga najtoplija. Padavine u periodu oktobar 2024. – septembar 2025. dostigle su rekordne vrednosti: zima, proleće i jesen svaka su bile među pet najvlažnijih od 1950. godine.
Surface air temperatures across the Arctic between October 2024 and September 2025 were the warmest recorded since 1900 (NOAA)
Morski led i Atlantifikacija
Arktički morski led beleži dramatičan pad. U martu 2025., kada se obično dostiže godišnji maksimum morskog leda, pokrivač je bio najmanji u 47 godina satelitskih snimaka. Letnji minimum u septembru 2025. bio je 10. najniži ikada zabeležen. Višegodišnji (najstariji i najdeblji) morski led smanjen je za više od 95% od 1980-ih, a većina preostalog leda sada je koncentrisana severno od Grenlanda i u Kanadskom arktičkom arhipelagu.
U avgustu su delovi atlantskog sektora Arktičkog okeana pokazali temperaturu površine mora do oko 7 °C iznad proseka za period 1991–2020 — fenomen koji istraživači povezuju sa pojačanim prodorom toplih atlantskih voda, poznatim kao atlantifikacija.
Biološke i hidrološke promene
Toplija i otvorenija mora donose velike promene u biologiji: od 2003. produktivnost fitoplanktona porasla je za oko 80% u evroazijskom Arktiku, uz značajan porast i u Barentsovom moru i Hudsonovom zalivu. Iako to može povećati biomasu, naučnici upozoravaju da se hranidbene mreže preoblikuju, što menja ribolov i ugrožava tradicionalne načine života domorodačkih zajednica.
Photos show rapid loss of glaciers in the Arctic (Noaa)
Arktički hidrološki ciklus postaje intenzivniji: više padavina pada kao kiša umesto snega, a junskom snežnom pokrivaču sada je potrebno otprilike pola površine u odnosu na pre šest decenija — što smanjuje refleksivnost (albedo) regiona i dodatno ubrzava zagrevanje.
Gubitak leda i lokalne posledice
Glečeri u arktičkoj Skandinaviji i na Svalbardu zabeležili su najveći godišnji gubitak leda između 2023. i 2024. godine. Grenlandski ledeni pokrivač izgubio je procenjenih 129 milijardi tona leda u 2025. godini, što nastavlja doprinos globalnom porastu nivoa mora, iako je taj gubitak ispod dugoročnog godišnjeg proseka.
Fenomen "rđavih reka" i uticaj na zajednice
Izveštaj posebno upozorava na pojavu tzv. "rđavih reka" — u više od 200 slivova u arktičkom delu Aljaske, odmrzavanje permafrosta je oslobodilo gvožđe i druge metale u reke, dajući im narandžastu boju i povećavajući kiselost i toksične koncentracije. To predstavlja neposrednu pretnju pitkoj vodi, ribljim stokovima i biodiverzitetu u udaljenim zajednicama.
„Ono što se dešava u Arktiku ne ostaje u Arktiku.“ Nestanak reflektujućeg leda izlaže tamnije površine koje upijaju više toplote, pojačavajući globalno zagrevanje. Promene u temperaturi i salinitetu mogu menjati okeanske i atmosferske cirkulacije koje utiču na Evropu, Severnu Ameriku i Aziju.
Praćenje i izazovi
Arctic Report Card 2025 obeležava 20 godina kontinuiranog praćenja Arktika i pruža jasniji uvid u brze, sistemske promene. I pored unapređenja mreža posmatranja, izveštaj upozorava na značajne praznine u podacima, naročito u udaljenim oblastima, što ograničava mogućnost pravovremenog odgovora na rizike za vodosnabdevanje, infrastrukturu i bezbednost hrane.
Zaključak: Promene u Arktiku imaju direktne i indirektne posledice širom planete — od nivoa mora i okeanskih struja do lokalnih zajednica koje gube tradicionalne resurse. Izveštaj poziva na intenzivnije praćenje, bržu prilagodbu i odlučnu globalnu politiku za smanjenje emisija gasova staklene bašte.
Pomozite nam da budemo bolji.
