Otisak prsta pronađen u borovom katranu Hjortspring broda povezuje konkretan ljudski trag sa najstarijim skandinavskim grednim brodom. Analize (datiranje ugljenikom, rendgenska tomografija, 3D model, hromatografija i MS) ukazuju da katran potiče iz regiona bogatog borovim šumama na obalama Baltičkog mora, što menja raniju hipotezu o poreklu napadača. Tim takođe planira pokušaj izdvajanja drevne DNK iz katrana.
Otisak Prsta Na Najstarijem Skandinavskom Grednom Brodu Može Rasvetliti Misteriju Stare 2.000 Godina
One Fingerprint May Help Solve an Ancient MysterySmitt - Getty Images
Arheolozi su na Hjortspring brodu — najstarijem poznatom grednom (plank) brodu u Skandinaviji — otkrili delimičan ljudski otisak prsta utisnut u borov katran kojim je brod bio zaptiven. Taj naizgled malen trag daje novi, konkretan podatak koji može pomoći da se otkrije odakle su poticali napadači koji su, pre više od 2.000 godina, izvršili pomorski napad na dansko ostrvo Als.
Šta znamo o napadu i samom brodu
Napad na ostrvo Als datira iz četvrtog veka p.n.e. — prema nalazima, nekoliko ratnih čamaca je učestvovalo u desantu, a domaći branitelji su uspeli da odbrane ostrvo i potopili jedan od brodova u močvaru, verovatno kao žrtveno prinošenje zahvalnosti. Brod, danas poznat kao Hjortspring, prvi put je pronađen 1880‑ih, iskopan 1920‑ih i smatra se jedinim primerom preistorijskog grednog broda otkrivenog u Skandinaviji.
Nova analiza i značaj otiska
Iako je Hjortspring izložen u Nacionalnom muzeju Danske, tim sa Univerziteta u Lundu identifikovao je delove koji ranije nisu bili hemijski konzervirani i ispitao ih savremenim metodama. U katranastom brtvilu pronađen je delimičan otisak prsta — verovatno ostavljen pri radu tokom gradnje ili popravke broda. Iako nepotpun, otisak predstavlja direktnu vezu s pojedincem koji je učestvovao u izradi ili upotrebi plovila.
"Odakle su ti morski razbojnici mogli da potiču i zašto su napali ostrvo Als dugo je bilo misterija", rekao je Mikael Fauvelle, arheolog sa Univerziteta u Lundu.
Gde je brod verovatno napravljen?
Hemijske analize katrana pokazale su da je za zaptivanje korišćen borov katran, što upućuje na to da je materijal potekao iz regiona bogatih borovim šumama. Autori studije u časopisu PLOS ONE ističu da to usmerava sumnju na obalne oblasti Baltičkog mora istočno od Rügena i Skonije (Scania), pomerajući raniju pretpostavku o poreklu napadača iz oblasti današnjeg Hamburga.
Metode istraživanja
Tim je primenio više metoda kako bi izneo nove zaključke:
- Datiranje ugljenikom uzoraka užadi od lipovih (bast) vlakana, što je potvrdilo dataciju u pre‑Rimsko gvozdeno doba.
- Rendgenska tomografija visoke rezolucije i 3D modelovanje delimičnog otiska prsta.
- Hromatografija i masena spektrometrija za analizu sastava katrana i načina njegove proizvodnje.
Istraživači se nadaju i da će uspeti da izvuku drevnu DNK iz katrana, što bi moglo dati direktne biološke tragove o ljudima koji su koristili brod.
Šta ovo znači za razumevanje ranih pomorskih društava
Analiza fragmenata užadi i otisaka konopljine strukture u brtvilu omogućila je rekonstrukciju tehnika šivanja i izrade užadi korišćenih pri gradnji. Povezanost materijala i tehnika sa delimičnim otiskom prsta daje jedinstven uvid u konkretnu osobu‑radnika i otvara nova pitanja o organizaciji, dometima i sposobnostima rane pomorske mobilnosti u Severnoj Evropi.
Zaključak: Iako je otisak prsta mali fizički dokaz, kombinacija hemijskih, morfoloških i datacijskih analiza daje snažan argument da su napadači mogli poticati iz regiona Baltičkog mora — što prerasta u širu priču o dalekometnim pomorskim akcijama još u pre‑Rimskom dobu.
Pomozite nam da budemo bolji.
