SAD su uvele sankcije dvojici sudija MKS nakon što su potvrdile naloge za hapšenje Benjamina Netanjahua i Joava Gallanta. Sankcije zabranjuju ulazak u SAD i omogućavaju zamrzavanje imovine, dok MKS ocenjuje da su mere napad na njegovu nezavisnost. Izrael je pozdravio potez, a situacija dodatno zaoštrava međunarodne tenzije oko uloge suda.
SAD Uvele Sankcije Dvojici Sudija MKS Nakon Potvrde Naloga Za Hapšenje Netanjahua i Gallanta
Washington's sanctions against two more judges come after the ICC upheld arrest warrants for two Israeli leaders (Lina Selg)(Lina Selg/ANP/AFP)
Sjedinjene Države su u četvrtak uvele sankcije još dvojici sudija Međunarodnog krivičnog suda (MKS) nakon što su one odbacile pokušaj Izraela da okonča istragu o navodnim ratnim zločinima u Gazi.
U saopštenju koje je privuklo veliku pažnju, senator Marco Rubio, jedan od istaknutih kritičara MKS, povezao je nove mere sa ponedeljkovim glasanjem u kojem su pomenute sudije stale uz većinu i potvrdile naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg ministra odbrane Joava Gallanta.
„Nećemo tolerisati zloupotrebe moći MKS koje krše suverenitet Sjedinjenih Država i Izraela i neopravdano stavljaju američke i izraelske osobe pod nadležnost suda,“ navodi se u izjavi.
Sankcije zabranjuju tim sudijama ulazak u Sjedinjene Države i omogućavaju zamrzavanje imovine ili blokiranje finansijskih transakcija u američkom finansijskom sistemu. Među novim pogođenima su Gocha Lordkipanidze (bivša ministarka pravde Gruzije i ranije vanredna profesorka na Univerzitetu Kolumbija) i Erdenebalsuren Damdin iz Mongolije.
Ponedeljakova odluka od 44 strane potvrdila je otvaranje istrage o navodnim ratnim zločinima koje su počinile izraelske snage u pojasu Gaze, tokom ofanzive koju je Izrael pokrenuo posle napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine. Netanjahu i Gallant suočavaju se sa optužbama za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u tom kontekstu.
MKS sa sedištem u Hagu „odlučno odbacuje“ nove sankcije, ocenjujući ih kao „flagrantan napad na nezavisnost nepristrasne pravosudne institucije“. Izraelska vlada i zvaničnici su, međutim, pozdravili potez Vašingtona; ministar spoljnih poslova Gideon Saar zahvalio je američkim zvaničnicima na „moralno jasnoj poziciji“.
Ovaj potez dodatno komplikuje međunarodne odnose: paralelno, Rusija je prošle nedelje u odsustvu izrekla presude i sankcije protiv pojedinih sudija i tužilaca MKS, dok je MKS ranije izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina zbog postupaka u Ukrajini.
Broj sudija i tužilaca MKS koji su se našli pod američkim sankcijama tokom različitih perioda raste — kako izveštaji navode, dosegao je najmanje osam sudija i najmanje troje tužilaca, uključujući glavnog tužioca Karima Khana. MKS je osnovan 2002. kao sud poslednje instance za slučajeve u kojima države ne mogu same da obezbede odgovornost.
Šira perspektiva
Odluka Vašingtona oslikava dublje podele oko uloge i nadležnosti MKS: dok većina zapadnih demokratija podržava sud kao važan mehanizam međunarodne pravde, neke velike sile — uključujući SAD, Izrael i Rusiju — osporavaju njegovu jurisdikciju ili postupke. Posledice sankcija mogle bi da utiču na pravnu saradnju, diplomatske odnose i buduće izdavanje naloga i istraga.
Pomozite nam da budemo bolji.
