Starlink Je Izbegao Sudar Sa Satelitom Lansiranim Iz Kine — Upozorenje Za Međunarodnu Kontrolu Svemirskog Saobraćaja

12. decembra u 01:42 po istočnoameričkom vremenu jedan Starlink satelit gotovo je udario u potpuno novi objekat koji je u orbitu stigao samo 48 sati ranije. Satelit, lansiran misijom kompanije CAS Space, prema izjavi SpaceX‑ovog potpredsednika za inženjering Michaela Nichollsa, nije bio predmet bilo kakve koordinacije sa postojećim operaterima u svemiru.

Šta se tačno dogodilo?

Nicholls navodi da je došlo do približavanja od oko 200 metara između jednog od novo raspoređenih satelita i STARLINK‑6079 (56120) na visini od približno 560 km. U svemirskim razmerama takvo približavanje smatra se izuzetno bliskim i moglo je lako da prouzrokuje sudar.

"Koliko znamo, nije sprovedena koordinacija ili dekonflikcija sa postojećim satelitima koji već rade u svemiru," rekao je Michael Nicholls.

Ko je lansirao objekat?

Tačna pripadnost objekta još uvek nije potpuno razjašnjena: misija CAS Space je nosila više teretnih satelita za različite države i organizacije, uključujući izveštaje o satelitima iz Kine, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Egipta pa čak i Nepala. To je dodatno otežalo brzu identifikaciju i razmenu podataka o putanji.

Širi kontekst i rizici

Ovaj incident se poklapa sa drugim alarmantnim događajima: u novembru je kineski letelica koja se dokovala na svemirsku stanicu Tiangong pogođena orbitnim ostacima, što je izazvalo probleme posadi. Istovremeno, privatne i državne organizacije masovno lansiraju satelite — Starlink je od 2019. lansirao oko 10.000 satelita, Amazon počinje razmeštanje svoje konstelacije, a vojske širom sveta planiraju sopstvene projekte. Procene govore o mogućem ukupnom broju satelita koji bi mogao dostići i do ~560.000.

Artist's rendering of space debris littering Earth orbit - Dragon Claws/Getty Images

Bez međunarodnog sistema nadzora i koordinacije svemirskog saobraćaja, rizik od sudara i stvaranja dodatnog orbitalnog otpada raste eksponencijalno. Takav lanac sudara može proizvesti veliki broj krhotina koje će udarati druge satelite i potencijalno dovesti do Kesslerovog sindroma — scenario u kojem se nakupljeni otpad pretvara u samoodrživu, rastuću opasnost koja otežava ili onemogućava pristup orbiti.

Zašto je ovo važno za Zemlju?

Osim što može trajno ugroziti funkcionalnost komunikacionih, navigacionih i posmatračkih satelita, deo krhotina može na kraju izvršiti nekontrolisani re‑ulazak i pasti u naseljena područja, predstavljajući direktnu opasnost po ljude i infrastrukturu. Incident sa Starlinkom je stoga „signal za uzbunu“ — pokazuje da trenutni pristup koordinaciji svemirskih lansiranja i upravljanju saobraćajem nije dovoljan.

Šta stručnjaci predlažu?

Astronom Jonathan McDowell i drugi stručnjaci pozivaju na uspostavljanje stvarno međunarodnog sistema nadzora i koordinacije u kojem bi aktivno učestvovale velike sile, uključujući SAD i Kinu. Takav sistem bi omogućio obaveznu razmenu informacija o putanjama novih i postojećih objekata i smanjio rizik od potencijalno katastrofalnih sudara.

Zaključak: Srećom, sudara nije bilo, ali incident jasno pokazuje koliko brzo situacija može eskalirati. Hitna međunarodna koordinacija i bolji sistemi praćenja svemirskog saobraćaja postaju neophodni kako bi se izbegle buduće nezgode koje bi mogle imati dugoročne posledice po pristup svemiru i bezbednost na Zemlji.