Astronomi su 18. avgusta 2025. detektovali signal gravitacionih talasa AT2025ulz, čije je optičko posmatranje prvo izgledalo kao kilonova, a potom razvilo osobine supernove. Tim predvođen Mansi Kasliwal predlaže da je reč o superkilonovi: supernovi koja rađa dve neutronske zvezde koje se kasnije spajaju. Ključni dokazi uključuju rani crveni sjaj tipičan za kilonove, kasnije plavljenje s emisijama vodonika i neuobičajeno nisku masu jedne komponente signala. Potvrda zahteva dalja posmatranja i buduće detekcije.
Moguća Prva Superkilonova: Astronomi Prate Neobičan Signal AT2025ulz
Credit: Caltech/K. Miller and R. Hurt (IPAC)
Astronomi su 18. avgusta 2025. detektovali signal gravitacionih talasa povezan s objektom AT2025ulz, a optička posmatranja su otkrila neobičan razvoj događaja koji kombinuje osobine kilonove i supernove. Tim predvođen Mansi Kasliwal (Caltech) smatra da bi ovo mogao biti prvi zabeleženi primer dugo teoretisane superkilonove — supernove koja prvo stvara dve neutronske zvezde koje se potom spajaju.
Detekcija i rani optički trag
Instrumenti LIGO i Virgo zabeležili su gravitacioni signal označen kao AT2025ulz. U roku od sati, Zwicky Transient Facility (ZTF) na Palomaru je prijavio brzo slabeći crveni izvor na udaljenosti od oko 1,3 milijarde svetlosnih godina — lokaciju koja se slagala sa pozicijom dobijenom iz signala gravitacionih talasa.
The first stage of a superkilonova, a massive star dies in a supernova explosion | Credit: Credit: Caltech/K. Miller and R. Hurt (IPAC)
Neobičan spektar: kilonova, pa supernova
Prvih nekoliko dana pojavila se emisija tipična za kilonovu: brzo bleđenje i crveni sjaj koji odgovara prisustvu teških elemenata (poput zlata) koji apsorbuju plavu svetlost. Međutim, nekoliko dana kasnije izvor se razvio u svetlije, plavije pojavljivanje s emisijskim linijama vodonika — karakteristikom više povezanim sa supernovama.
„Prvih otprilike tri dana erupcija je izgledala baš kao kilonova iz 2017.“, rekla je Mansi Kasliwal. „Zatim je počela da podseća na supernovu, ali mi smo nastavili da je pratimo.“
Model superkilonove
Tim predlaže objašnjenje u kojem supernova rođenja — eksplozija vrlo brzo rotirajuće zvezde — istovremeno formira dve neutronske zvezde. Te dve „pod-solarne" ili neuobičajeno male neutronske zvezde mogle bi da se formiraju fisionim raspadom jezgra ili kao sekundarna zvezda iz diska koji se kondenzuje posle eksplozije.
The second stage of a superkilonova, two neutron stars spiral together and merge | Credit: Caltech/K. Miller and R. Hurt (IPAC)
U tom scenariju, kilonova (spajanje neutronskih zvezda) proizvodi rani crveni sjaj i signale gravitacionih talasa, dok je kasniji plavi svetliji trag i emisije vodonika objašnjiv širećim omotačem supernove koji prekriva kilonovnu emisiju.
Zašto je ovo važno — i zašto je neizvesno
Gravitacioni signal ukazivao je da je jedna od komponenti imao masu manju od mase Sunca, što je neuobičajeno jer se neutronske zvezde obično kreću od ~1,2 do ~2 masa Sunca. Ako se potvrdi, otkriće bi otvorilo novi kanal formiranja teških elemenata i promenilo način na koji tražimo kilonove.
The third stage of a superkilonova, the generated heavy elements create the glow seen as a kilonova | Credit: Caltech/K. Miller and R. Hurt (IPAC)
Međutim, podaci su još nedovoljni za konačnu potvrdu superkilonove. Potrebna su dalja posmatranja i nezavisne potvrde iz budućih detekcija sličnih signala.
Gde dalje?
Autori predlažu pretragu sličnih događaja u arhivima kao što je ZTF i budućim velikim anketama: Vera Rubin Observatory, NASA-in Nancy Grace Roman Space Telescope, NASA-ina misija UVEX, Caltech-ov Deep Synoptic Array-2000 i Cryoscope na Antarktiku. Rad tima objavljen je 15. decembra u The Astrophysical Journal Letters.
Zaključak: AT2025ulz predstavlja intrigantan kandidat za prvu superkilonovu — događaj koji povezuje proces rođenja neutronskih zvezda u supernovi sa naknadnim njihovim spajanjem. Potvrda zahteva dodatne detekcije i dublju analizu.
Pomozite nam da budemo bolji.
