Studija u Communications Biology otkriva da se narvali na Grenlandu ponavljano sudaraju sa pasivnim akustičkim monitorima, sa do 11 zabeleženih sudara dnevno. To dovodi u pitanje pretpostavku da PAM uređaji ne utiču na ponašanje kitova. Autori predlažu tiše, manje i manje upadljive uređaje, pomeranje senzora i kamuflirana kućišta. Nalaz upozorava na potrebu stalnog preispitivanja istraživačke opreme kako bi se smanjio njen uticaj na morske vrste.
Neočekivano ponašanje narvala: do 11 sudara dnevno sa pasivnim akustičkim senzorima
Uređaji koje naučnici dugo smatraju neinvazivnim za proučavanje kitova možda ipak utiču na njihovo ponašanje. Nova studija objavljena u časopisu Communications Biology otkriva da se narvali na Grenlandu ponavljano sudaraju sa pasivnim akustičkim monitoring uređajima (PAM).
Istraživači su zabeležili do 11 sudara dnevno, pri čemu su narvali dodirivali ili udarali podvodne senzore kao da ispituju potencijalni plen ili reaguju na nepoznat objekt. Ovakvi susreti pokreću pitanje da li PAM uređaji, koji se koriste za „slušanje“ bez ometanja, zaista ostaju neutralni za životinje koje posmatraju.
Zašto je ovo važno
Razumevanje prirodnog ponašanja kitova ključno je za njihovu zaštitu, posebno u uslovima promena staništa: topljenje leda i zagrevanje okeana menjaju migracione putanje i povećavaju pritisak na populacije. Ako monitoring oprema menja ponašanje ili povećava stres, podaci dobijeni takvim merenjima mogu biti pristrasni, a životinje dodatno ugrožene.
„Razumevanje interakcije životinja sa industrijskom i naučnom infrastrukturom može pomoći u smanjenju uticaja na divlje životinje i poboljšati našu sposobnost da implementiramo i tumačimo autonomna terenska posmatranja,“ napisali su autori studije.
Mere i preporuke
Autori predlažu nekoliko praktičnih pristupa za smanjenje interferencije:
- Redizajn PAM uređaja tako da budu tiši, manji i manje vizuelno ili akustično atraktivni za kitove.
- Postavljanje senzora dalje od glavnih puteva kretanja kitova ili u manje frekventne zone.
- Korišćenje plutajućih, kamufliranih ili manje upadljivih kućišta koja se bolje uklapaju u okolinu.
- Uključivanje procene interakcije divljih životinja sa opremom u metodologiju istraživanja.
Širi kontekst
Otkriće se uklapa u širi skup upozorenja: istraživanja u Južnoj Africi o sardinskom toku i globalne studije o riziku od izumiranja riba ukazuju na to da morski ekosistemi trpe višestruke pritiske. Smanjenje morskog buke, širenje morskih rezervata, odgovorniji izbor morskih proizvoda i smanjenje plastike u moru predstavljaju konkretne mere koje mogu doprineti zaštiti morskih sisara.
Kao zaključak, studija narvala podseća da i sama naučna oprema mora biti predmet stalnog preispitivanja kako bi istraživanja bila pouzdana, a uticaj na životinje sveden na minimum.
Pomozite nam da budemo bolji.
