Habl je snimio drugi poznati sudar asteroida u sistemu Fomalhaut, na 25 svetlosnih godina. Dva oblaka prašine (Fomalhaut cs1 i cs2) verovatno su nastala sudarima tela prečnika ~60 km, a istraživači procenjuju da u disku može biti oko 300 miliona sličnih planetesimala. Događaji ukazuju na mnogo dinamičniju zonu formiranja planeta nego što se ranije pretpostavljalo.
Habl Zabeležio Drugi Poznati Sudar Asteroida U Sistemu Fomalhaut
artist's impression of colliding asteroids
Hablov teleskop je zabeležio drugi ikada prijavljen sudar asteroida u egzoplanetarnom sistemu — ovog puta u blizini zvezde Fomalhaut, udaljene oko 25 svetlosnih godina.
Fomalhaut je relativno mlada zvezda (oko 440 miliona godina) okružena istorijskim ostacima formiranja, odnosno debelim prstenom prašine i kamenja. Posmatranja Hablom otkrila su pojavu koja izgleda kao svetleći oblak prašine — verovatni produkt sudara dva tela prečnika oko 60 km. Da se ta tela nisu razmrvila, mogla su nastaviti da rastu kao planetesimali i možda doprinose formiranju planeta.
Hubble Space Telescope positions of cs1 in 2012 and cs2 in 2023. (NASA, ESA, P. Kalas/UC Berkeley, J. DePasquale/STScI)
Šta su naučnici videli?
U novim snimcima pojavila se tačka svetlosti koju su istraživači označili kao Fomalhaut cs2 ("circumstellar source 2"). Raniji sličan događaj izneo je objekt koji je prvobitno nazvan Fomalhaut b ili Dagon — kasnije preimenovan u Fomalhaut cs1 kada je postalo jasno da nije reč o planeti već o širećem oblaku prašine.
"Ovo je prvi put da vidim tačku svetlosti koja se pojavi niotkuda u egzoplanetarnom sistemu," kaže Paul Kalas (UC Berkeley). "To ukazuje na nasilni sudar dva masivna objekta i ogroman oblak krhotina — nešto što u našem sistemu danas nemamo."
Procene i implikacije
Analize pokazuju da su sudareni objekti verovatno bili prečnika ~60 km (oko 37 milja). Na osnovu modela raspodele i frekvencije ovakvih događaja, istraživači izvode procenu da u Fomalhautovom disku može da kruži reda veličine ~300 miliona sličnih planetesimala.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Teorija je ranije očekivala da se ovakvi sudari javljaju izuzetno retko (npr. jednom na ~100.000 godina po lokaciji), pa pojava dva događaja na istoj regiji diska u poslednjih ~20 godina menja očekivanja i omogućava statističke procene svojstava materijala i dinamike diska.
Veza Sa JWST Posmatranjima I Dalji Planovi
Teleskop James Webb (JWST) 2023. je takođe otkrio veliki čvor prašine u istom spoljašnjem prstenu gde su se pojavili cs1 i cs2, što dodatno ukazuje na dinamičnu, sudarima bogatu zonu. Timovi planiraju dalja posmatranja Hablom i JWST-om kako bi pratili promene u obliku, sjaju i putanji oblaka — na primer, da li će početi da poprima izdužen, "kometarni" izgled pod uticajem pritiska zvezdane svetlosti.
Ovo otkriće je važno jer pruža direktne dokaze o procesima koji oblikuju planete i omogućava procene veličina i broja objektata u disku, informacije koje je teško dobiti drugim metodama. Rad o otkriću je objavljen u časopisu Science.
Šta pratiti dalje: Dalja posmatranja će otkriti kako se oblaci raspadaju, kako se prašina širi i da li postoji uticaj eventualnih neotkrivenih planeta koje oblikuju prstenove i praznine u disku.
Pomozite nam da budemo bolji.
