U januaru 2024. zabeležen je tidalni disruptivni događaj u galaksiji LEDA 145386 koji je otkrio jasno uvijanje prostor‑vremena oko supermasivne crne rupe. Crna rupa, mase oko 5 miliona Sunca i udaljena ~400 miliona svetlosnih godina, pokazala je sinhrone kvazi‑periodične oscilacije X‑zraka i radija na period od 19,6 dana. Sinhrone fluktuacije ukazuju na zajedničku precesiju akrecionog diska i džeta usled Lense–Thirringovog efekta, što predstavlja snažan eksperimentalni dokaz frame‑dragginga i potvrdu predviđanja opšte relativnosti.
Pad Zvezde Otkrio Kako Rotirajuća Crna Rupa Uvija Prostor‑Vreme
Star's Death Plunge Reveals Spacetime Twisting Around a Black Hole
Nasilni raspad zvezde zabeležen u januaru 2024. dao je najjasniji do sada neposredan dokaz da supermasivna crna rupa u galaksiji LEDA 145386 uvija prostor‑vreme oko sebe. Događaj je omogućen zahvaljujući tidalnom disruptivnom događaju (TDE) koji je privremeno pojačao svetlost objekta i omogućio višebojna posmatranja.
Šta je zapaženo
Objekat u galaksiji LEDA 145386, udaljenoj oko 400 miliona svetlosnih godina, ima procenjenu masu od približno 5 miliona sunčevih masa. Zwicky Transient Facility registrovao je nagli porast optičke svetlosti koji su astronomi protumačili kao TDE — trenutak kada crna rupa rastrgne prolaznu zvezdu.
Tokom praćenja otkriven je neuobičajen, kvazi‑periodičan obrazac: svakih 19,6 dana intenzitet X‑zraka je menjao vrednost za više od jednog reda veličine, dok je radio‑emisija istovremeno oscilovala za više od četiri reda veličine. Najvažnije, X‑zračenje i radio signal su bili sinhronizovani, što ukazuje na povezan mehanizam koji utiče i na akrecioni disk i na džet.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Kako to objašnjavaju naučnici
Ovakve sinhronizovane, velike i ponavljajuće oscilacije najbolje se objašnjavaju precesijom akrecionog diska i pratećeg džeta — ponašanjem sličnim vrtešci koja se klati oko ose rotacije crne rupe. To se uklapa u teorijsko predviđanje Lense–Thirringovog efekta (frame‑dragging), gde rotirajuća masa "vuče" i uvija okolno prostor‑vreme.
"Ovo je pravo poklon za fizičare jer potvrđujemo predviđanja stara više od jednog veka," kaže dr Cosimo Inserra (Cardiff University). "Istovremeno ova posmatranja otvaraju nova pitanja o mehanici TDE događaja."
"Visoko‑amplitudna, kvazi‑periodična i međupojasna sinhrona varijabilnost snažno sugeriše čvrstu vezu između akrecionog diska i džeta, koji precesira kao žiroskop oko ose crne rupe," dodaje ko‑prvi autor Yanan Wang (Chinese Academy of Sciences).
Zašto je ovo važno
Ranija merenja frame‑dragginga postojala su u blizini Zemlje, ali su efekti tamo suptilni. Supermasivne crne rupe — milioni puta masivnije od Sunca — jače pokazuju gravitaciono uvijanje prostor‑vremena, pa TDE događaji predstavljaju retku priliku da ove efekte posmatramo čitavim spektrom. Rezultati iz LEDA 145386 predstavljaju snažan eksperimentalni test opšte relativnosti i daju uvid u dinamiku akrecije i formiranja džetova.
Studija je objavljena u časopisu Science Advances. Dalja praćenja s više teleskopa i opservatorija pomoći će da se preciznije odrede parametri rotacije crne rupe i mehanizmi koji povezuju disk i džet.
Napomena: Opisani podaci i interpretacije zasnivaju se na javno dostupnim rezultatima objavljenim u pomenutoj studiji.
Pomozite nam da budemo bolji.
