NASA‑in AVIRIS‑5 je kompaktni spektrometar ugrađen u nos aviona ER‑2 koji u okviru projekta GEMx zajedno sa USGS‑om mapira američki zapad u potrazi za kritičnim mineralima. Od 2023. pokriveno je više od 366.000 kvadratnih milja (950.000 km²). Tehnologija koristi „spektralne otiske“ minerala i može ubrzati otkrivanje nalazišta, dok slični instrumenti imaju primenu i u svemirskim misijama.
Na 60.000 stopa: Kako NASA‑in AVIRIS‑5 Traži Minerale Koji Napajaju Telefone, EV I Čistu Energiju
The high-flying ER-2 aircraft takes off at Armstrong Flight Research Center in Edwards, California in search of minerals. . | Credit: NASA/Christopher LC Clark
NASA je predstavila AVIRIS‑5 — kompaktni vidljivo/IR spektrometar koji pomaže u otkrivanju kritičnih minerala na površini Zemlje. Instrument, veličine približno mikrotalasne pećnice, smešten je u nosu visokoletećeg istraživačkog aviona ER‑2 i nastao je na osnovi tehnologije koju je Jet Propulsion Laboratory (JPL) razvijao od 1970‑ih, dok je prva verzija korišćena još 1986. godine.
Projekat GEMx: Potraga Za Kritičnim Mineralima
AVIRIS‑5 je ključni alat u zajedničkom projektu NASA‑e i U.S. Geological Survey (USGS) pod nazivom GEMx. Cilj projekta je identifikacija površinskih tragova kritičnih minerala — sirovina koje su ključne za proizvodnju potrošačke elektronike, poluprovodnika, solarnih sistema i baterija za električna vozila.
Od 2023. tim GEMx‑a je nadleteo i mapirao više od 366.000 kvadratnih milja (950.000 km²) prostranstava američkog zapada. Pustinjski predeli posebno su pogodni za spektralnu detekciju jer imaju malo vegetacije koja bi prekrivala stene i minerale.
Kako AVIRIS‑5 Radi?
Spektrometri poput AVIRIS‑5 mere koje talasne dužine svetlosti objekti reflektuju ili apsorbuju. Mnogi minerali imaju jedinstvene hemijske strukture koje stvaraju karakteristične „spektralne otiske“ — obrazac refleksije na određenim talasnim dužinama. Analizom tih otisaka naučnici mogu brzo identifikovati sastav površine iz velike visine, bez potrebe za trenutnim uzorkovanjem na terenu.
Zašto Je To Važno
USGS definiše kritične minerale kao one koji imaju značajne posledice po ekonomsku ili nacionalnu bezbednost SAD. Među primerima navode se aluminijum, litijum, cink, grafit, volfram i titanijum — svi ključni za tehnologije kao što su EV baterije, poluprovodnici i solarni sistemi.
U martu 2025. Bela kuća je izdala izvršnu naredbu kojom poziva na povećanje proizvodnje ovih minerala „do maksimalnog mogućeg opsega“, ističući zabrinutost zbog zavisnosti od stranih izvora i implikacija za nacionalnu bezbednost.
Šire Primene Tehnologije
JPL‑ovi spektrometri slični AVIRIS‑5 decenijama se koriste i u svemirskim misijama za proučavanje planeta i meseca u Sunčevom sistemu — od Marsa i Merkura do Plutona. Jedan od instrumenata te porodice je i na putu ka Evropi, ledenom mesecu Jupitera, kako bi tražio hemijske sastojke koji bi mogli podržati život, prema saopštenju JPL‑a.
„Spektar pitanja kojima se ova tehnologija može baviti je zaista uzbudljiv, od upravljanja zemljištem, preko zaliha snežnog pokrivača za vodne resurse, do rizika od požara,“ rekao je Dana Chadwick, naučnica za Zemljine sisteme u JPL‑u. „Kritični minerali su tek početak za AVIRIS‑5.“
Osim direktne pomoći pri pronalaženju potencijalnih nalazišta, AVIRIS‑5 može ubrzati predhodnu identifikaciju zona za geološka ispitivanja, smanjiti troškove terenskog rada i pomoći u održivijem planiranju eksploatacije prirodnih resursa.
Zaključak: AVIRIS‑5 predstavlja spoj nasleđa dugogodišnjeg tehnološkog razvoja JPL‑a i modernih potreba za sirovinama koje pokreću tranziciju ka obnovljivoj energiji i elektrifikaciji transporta. Njegova sposobnost brzog i detaljnog mapiranja površinskih spektralnih otisaka čini ga važnim alatom kako za nauku, tako i za geopolitiku sirovinskih lanaca.
Pomozite nam da budemo bolji.
