Netanjahu stiže u Mar‑a‑Lago kako bi pritisnuo Donalda Trumpa da podrži napade na iranski raketni program. Analitičari upozoravaju da je ta želja u suprotnosti sa Trumpovom politikom smanjenja američkog angažmana na Bliskom istoku. Unutrašnji američki pritisci — protivnici intervencija, kongresna većina i veliki donatori — odlučiće koliko daleko će SAD ići. Stručnjaci upozoravaju na rizik od brže eskalacije i mogućeg dugotrajnog sukoba.
Netanjahu Pritiskuje Trampa Za Novi Sukob Sa Iranom — Fokus Na Raketnom Programu
US President Donald Trump speaks to Israeli Prime Minister Benjamin Netanyahu at Israel's Ben Gurion International Airport on October 13, 2025 [Chip Somodevilla/Getty Images]
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu stiže u Mar‑a‑Lago kako bi pritisnuo predsednika SAD Donalda Trumpa da podrži nove vojne akcije protiv Irana, ovog puta sa naglaskom na iranski raketni program. Poseta dolazi u trenutku kada se američka administracija zvanično zalaže za smanjenje vojnog angažmana na Bliskom istoku i jačanje diplomatskih i ekonomskih veza između Izraela i arapskih država.
Napetost oko raketa
Izraelski zvaničnici i njihovi saveznici u SAD upozoravaju da Teheran obnavlja i povećava proizvodne kapacitete balističkih raketa, što, prema njima, predstavlja ozbiljnu pretnju po izraelsku bezbednost. U pismu pristalicama, američko‑izraelski lobistički centar AIPAC naveo je izraelsku procenu da je od prethodnih oko 3.000 iranskih raketa ostalo približno 1.500.
Sučeljavanje interesa Jerusalima i Vašingtona
Analitičari ističu da Netanjahuova želja za većom vojnom dominacijom u regionu može ući u konflikt sa Trumpovim najavljenim prioritetom — smanjenjem američkog strateškog prisustva na Bliskom istoku i fokusom na ekonomsku saradnju između država u regionu.
„Ta težnja za trajnim uključivanjem SAD... odražava cilj Izraela da ostvari neosporenu dominaciju,“ rekao je Sina Toossi, viši saradnik u Center for International Policy.
Politički pritisci u SAD
Unutar SAD postoje podeljena mišljenja: deo birača i pokret „America First“ glasno se protive novim ratnim angažmanima, dok su u Kongresu i među velikim donatorima glasovi koji podržavaju oštriju politiku prema Iranu i snažnu podršku Izraelu i dalje snažni. Stručnjaci upozoravaju da će ovi suprotstavljeni pritisci, naročito pred predsedničke i kongresne izbore 2026. godine, biti važan faktor u odluci Washingtona.
Mogućnost eskalacije i opasnost od dugotrajnog sukoba
Eksperti, među kojima je i Trita Parsi iz Quincy Institute, upozoravaju da bi nova runda sukoba mogla dovesti do snažnijeg i bržeg iranskog odgovora nego što je to bio slučaj u ranijim incidentima. Parsi takođe smatra da bi Izrael mogao pokušati unilateralne napade i osloniti se na američke sisteme odbrane u regionu, što bi postepeno uvuklo SAD u sukob.
Šta je u igri: Netanjahu traži američku podršku za smanjenje iranskog raketnog kapaciteta; Trump mora da balansira između biračkog tela, moćnih donatora i strateške želje za smanjenjem američkog vojnog prisustva u regionu.
Zaključak: Poseta Mar‑a‑Lagu bi mogla odrediti da li SAD pristaju na novu seriju vojnih akcija protiv Irana ili će zadržati kurs prema diplomatskom i ekonomskom pristupu u regionu. Rizik od eskalacije ostaje stvaran — a konačna odluka biće oblikovana unutrašnjim američkim pritiscima i procenom strateške koristi.
Pomozite nam da budemo bolji.
