Studija objavljena u Geology otkriva široko prisustvo mekih, vlažnih sedimenata ispod grenlandskog ledenog pokrivača, na osnovu analize 373 seizmičke stanice. Takva podloga može smanjiti trenje i ubrzati klizanje leda prema moru, što može dovesti do bržeg porasta nivoa mora nego što trenutni modeli predviđaju. Rezultat povećava neizvesnost u predikcijama i upozorava da su neke regije Grenlanda osetljivije na zagrevanje nego što se ranije mislilo.
Naučnici Upozoravaju: Meki Sedimenti Ispod Grenlanda Mogu Ubrzati Gubitak Leda i Porast Nivoa Mora
Photo Credit: iStock
Novo istraživanje objavljeno u časopisu Geology (deo GeoScienceWorld) otkriva da se ispod velikih delova grenlandskog ledenog pokrivača nalazi široka traka mekih, vlažnih sedimenata, a ne tvrdo стено postrojenje kako se ranije pretpostavljalo. Otkriće menja razumevanje bazalnih uslova ispod leda i ukazuje da se gubitak leda i porast nivoa mora mogu odvijati brže nego što sadašnji modeli predviđaju.
Tim istraživača analizirao je seizmičke podatke sa 373 stanice raspoređene po Grenlandu i iskoristio talase iz udaljenih zemljotresa da mapira strukturu i sastav podloge ispod ledenog pokrivača. Podaci pokazuju da su meki sedimenti prisutni i u oblastima unutrašnjosti koje su se ranije smatrale postavljenim na čvrstu stenu.
Šta su otkrili istraživači
Ključno otkriće je rasprostranjenost debelih slojeva slabo zbijenih, vlažnih sedimenata koji mogu značajno smanjiti trenje između leda i podloge. Takva „podmazana“ baza omogućava brže klizanje leda prema moru, naročito ako se poveća dotok otopljene vode do baze leda.
„Grenland je važan doprinosilac globalnom porastu nivoa mora, ali projekcije gubitka leda obiluju velikim neizvesnostima zbog ograničenog razumevanja bazalnog okruženja,“ rekao je Yan Yang, geofizičar sa Scripps Institution of Oceanography pri University of California San Diego, prema Geological Society of America.
Zašto je to važno
Meki sedimenti deluju kao lubrikant: umesto da stvore trenje koje usporava tok leda, oni mogu omogućiti brže pomeranje glečera ka obali. To znači da bi neki delovi Grenlanda mogli brže reagovati na zagrevanje i povećanje topljenja nego što sadašnji klimatski i ledeni modeli predviđaju. Posledice su potencijalno brži porast nivoa mora i jači udar olujnih talasa na obalne zone.
Porast nivoa mora ugrožava obalne zajednice širom sveta — od poplava poljoprivrednog zemljišta i oštećenja ribarske infrastrukture do pojačanih rizika od olujnih prodora i dugoročnog pomeranja obalnih ekosistema. Topljenje leda i toplije klime takođe mogu širiti domašaj bolesti koje prenose insekti, menjajući zdravstveni pejzaž u oblastima koje su ranije bile hladnije.
Šta dalje?
Autori pozivaju na uključivanje preciznijih podataka o bazalnim uslovima u modele podizanja nivoa mora i na intenzivnije praćenje pomoću seizmičkih mreža. Postojeća mreža na Grenlandu već obezbeđuje podatke koji pomažu u rafinisanju predikcija, ali rezultati naglašavaju velike neizvesnosti koje treba smanjiti adekvatnim merenjima i modeliranjem.
Uz to, istraživanje podcrtava važnost mera za ublažavanje klimatskih promena i adaptaciju: smanjenje emisija, prelazak na obnovljive izvore energije, energetska efikasnost i planovi za zaštitu obalnih područja mogu ublažiti neke od najgorih posledica.
Zaključak: Otkrivena raširenost mekih sedimenata ispod Grenlanda menja procenu ranjivosti leda i povećava hitnost ažuriranja modela i planova prilagođavanja kako bi se zajednicama dalo više vremena i bolji alati za odbranu od rastućeg nivoa mora.
Pomozite nam da budemo bolji.
