Arheološki nalazi iz pećine Stora Förvar na ostrvu Stora Karlsö ukazuju da su ljudi pre oko 3.000–5.000 godina živeli u bliskom kontaktu sa vukovima koje su verovatno doveli brodovima. DNK analiza dve kosti potvrdila je da su to vukovi, a ne psi, dok povreda na jednom primerku sugeriše mogućnost ljudske nege. Naučnici smatraju da otkriće pokazuje raznovrsne oblike ranih odnosa ljudi i vukova i moguće lokalne eksperimente u udomaćivanju.
Studija Otkriva: Ljudi Su Negovali Vukove Na Ostrvu Pre 3.000–5.000 Godina
Humans cared for wolves long before dogs emerged, study finds
Prehistorički ostaci vukova pronađeni u pećini Stora Förvar na švedskom ostrvu Stora Karlsö ukazuju da su ljudi mogli brinuti o vukovima hiljadama godina pre nego što su nastali moderni psi.
Arheolozi sa Stokholmskog univerziteta datirali su ostatke na period pre oko 3.000–5.000 godina. Pećina nosi tragove intenzivne upotrebe od strane lovaca na foke i ribara tokom kamenog i bronzanog doba, a samo ostrvo ima površinu od tek 2,5 km² i praktično nema autohtone kopnene sisare. Zbog te izolacije istraživači pretpostavljaju da su vukovi dovedeni ljudskom intervencijom, najverovatnije brodovima.
Modern domesticated dogs are theorised to be the ancestors of Grey wolves (Getty)
Analiza i dokazi
DNK analiza dve kosti potvrdila je da su pronađene životinje vukovi, a ne psi. Pored genetskih podataka, morfološki tragovi na kostima ukazuju na blizak kontakt sa ljudima. Jedan od primeraka nosi ožiljak ili povredu uda koja bi mu otežavala lov, što može sugerisati da je preživeo zahvaljujući nekoj vrsti ljudske nege.
„Otkrivenje ovih vukova na udaljenom ostrvu potpuno je neočekivano,“ rekao je Linus Girdland‑Flink (Univerzitet u Aberdinu), jedan od autora studije objavljene u časopisu PNAS. „Izgledalo je kao da su živeli pored ljudi, jeli njihovu hranu i našli se na mestu do kojeg su mogli stići jedino brodom.“
Širi kontekst i implikacije
Psi su se prvobitno odvojili od vukova tokom paleolita, ali tačan broj i mesta nezavisnih procesa udomaćivanja ostaju nejasni. Jedna teorija sugeriše postepenu prilagodbu vukova životu pored ljudi, dok druga predlaže da su ljudi rano uzgajali i odgajali vučiće. Do danas nisu pronađeni jasni ostaci iz samih najranijih faza udomaćivanja pasa.
A view from the Stora Förvar cave on the island of Stora Karlsö in Sweden (Stockholm University)
Nalazi sa Stora Karlsö sugerišu da su ljudsko‑vukovske relacije bile raznovrsnije nego što se ranije verovalo — moguće su bile lokalne forme upravljanja, privremenog držanja ili nege vukova koje nisu nužno dovele direktno do današnjih pasa, ali predstavljaju rane eksperimente u međusobnoj interakciji.
Autori studije, među kojima su i Anders Bergström (Univerzitet Istočne Anglije) i Pontus Skoglund (Francis Crick Institute), naglašavaju da se ne može sa sigurnošću utvrditi da li su vukovi bili pitomljeni ili držani u zatočeništvu, ali podaci otvaraju nove mogućnosti za razumevanje ranih oblika saradnje i upravljanja divljim životinjama.
Zaključak: Ovi nalazi ne menjaju neposredno priču o poreklu modernih pasa, ali proširuju naše shvatanje kako su ljudi kroz istoriju eksperimentisali sa interakcijama sa velikim grabljivcima — u nekim slučajevima održavajući blizak, negujući odnos sa vukovima.
Pomozite nam da budemo bolji.
