Analiza AFP-a zasnovana na podacima Copernicusa pokazuje da su 2025. Centralna Azija, Sahel i sever Evrope zabeležili najtoplije godine u istoriji svojih regiona. Ukupno je oboreno 120 mesečnih temperaturnih rekorda u više od 70 zemalja. Tadžikistan je beležio anomalije veće od 3°C, dok su Sahel i delovi Evrope imali značajna odstupanja od sezonskih proseka. Copernicus će potvrditi konačne podatke početkom januara.
2025: Regionalni temperaturni rekordi — Centralna Azija, Sahel i sever Evrope najtopliji do sada
Globally, the last 12 months are expected to be the third hottest ever recorded after 2024 and 2023 (Sergei GAPON)(Sergei GAPON/AFP/AFP)
Analiza AFP-a zasnovana na podacima evropskog programa Copernicus pokazuje da su 2025. godine Centralna Azija, Sahel i sever Evrope zabeležili najtoplije godine u svojoj istoriji za te regione. Preliminarni podaci ukazuju da su poslednjih 12 meseci verovatno treći najtopliji globalno, odmah iza 2024. i 2023; Copernicus će konačne brojke potvrditi u godišnjem izveštaju početkom januara.
Globalni prosek (kopno i okeani) prikriva velike lokalne anomalije: AFP je, kako bi popunio praznine u zvaničnim izvorima iz siromašnijih zemalja, nezavisno analizirao modelske podatke Copernicusa, merenja sa oko 20 satelita i podatke meteoroloških stanica. Skup podataka obuhvata ceo svet, sat po sat, od 1970. godine.
U 2025. zabeleženo je 120 mesečnih temperaturnih rekorda u više od 70 zemalja.
Rekordi u Centralnoj Aziji
Sve države Centralne Azije oborile su svoje godišnje temperaturne rekorde. U planinskom i kopnenom Tadžikistanu, gde samo oko 41% stanovništva ima pristup bezbednoj pijaćoj vodi, temperature su dostizale više od 3°C iznad sezonskog proseka za period 1981–2010. Mesečni temperaturni rekordi padali su gotovo svakog meseca od maja, osim u novembru. Susedne zemlje — Kazahstan, Iran i Uzbekistan — beležile su anomalije od 2°C do 3°C iznad proseka.
Sahel i zapadna Afrika: do 1,5°C više
U nekoliko država Sahela i zapadne Afrike (Mali, Niger, Nigerija, Burkina Faso, Čad) zabeležene su temperature između 0,7°C i 1,5°C iznad sezonskog proseka. Poslednjih 12 meseci su bili najtopliji ikada zabeleženi u Nigeriji, dok su u ostalim pomenutim državama to bile jedne od četiri najtoplije godine. Mreža World Weather Attribution (WWA) u svom godišnjem izveštaju konstatuje da su ekstremni talasi vrućine «praktčno deset puta verovatniji od 2015. godine».
Sahelske zemlje su među najranjivijima na klimatske promene, jer se povećanim temperaturama već saglasno dodaju oružani sukobi, nesigurnost u snabdevanju hranom i siromaštvo.
Peckajuće leto i topla jesen u Evropi
Oko deset evropskih država bilo je na ivici ili blizu obaranja godišnjih temperaturnih rekorda, pre svega zbog izuzetno toplog leta. U Švajcarskoj i nekoliko balkanskih zemalja letnje temperature bile su za 2°C–3°C iznad sezonskog proseka. Španija, Portugal i Velika Britanija zabeležile su najgore leto po temperaturama u zabeleženoj istoriji, pri čemu je ekstremna vrućina podstakla velike požare.
Ujedinjeno Kraljevstvo imalo je najsušnije proleće u više od jednog veka, što je dovelo do problema sa vodom. Severna Evropa je izbegla veliki talas vrućine sa kraja juna, ali je doživela neuobičajeno toplo jesenje vreme: poslednjih 12 meseci ubrajaju se među dve najtoplije godine u Norveškoj, Švedskoj, Finskoj i Islandu.
Šta to znači?
Ove regionalne anomalije potvrđuju trend sve učestalijih i intenzivnijih talasa vrućine, sa ozbiljnim posledicama po zdravlje, poljoprivredu, vodosnabdevanje i bezbednost. Dok konačni podaci Copernicusa treba da potvrde preliminarne nalaze, analiza AFP-a ukazuje na hitnost prilagođavanja i smanjenja emisija koje pokreću klimatske promene.
Napomena: Podaci su preliminarni i zasnovani na kombinaciji satelitskih merenja, modela i meteoroloških stanica; Copernicus će objaviti konačnu analizu početkom januara.
Pomozite nam da budemo bolji.
