2025. je zabeležila seriju razarajućih poplava širom sveta, sa hiljadama žrtava i ogromnom štetom. Klimatske promene su pojačale intenzitet padavina, dok su urbanizacija, deforestacija i neadekvatna infrastruktura dodatno pogoršali posledice. Stručnjaci pozivaju na sistemske mere: upravljanje slivovima, bolji sistemi ranog upozorenja, urbani planovi prilagođeni poplavama i vraćanje prostora rekama. Bez tih prilagođavanja rizik za 2026. ostaje visok.
Nakon razornog 2025.: Kako sačuvati gradove iznad vode u 2026.?
Moroccans inspect debris following a flash flood in the coastal town of Safi, 300 km (186 miles) south of the capital, Rabat, on December 15, 2025 [AFP]
2025. je bila godina velikih poplava — serija razarajućih poplavnih talasa pogodila je regiona od Gaze i Maroka do Indonezije, Pakistana i Sjedinjenih Država, odnoseći hiljade života i ostavljajući ogromnu materijalnu štetu.
Pregled najvećih događaja
U Pojasu Gaze, polarni sistemi niskog pritiska i uzastopni olujni frontovi doneli su obilne padavine i jak vetar, dok su gotovo dva miliona raseljenih ljudi i dalje izloženi lošim uslovima. U Maroku su bujične poplave u gradu Safi usmrtile najmanje 37 ljudi, a tužilaštvo ispituje da li su infrastrukturni propusti — poput neadekvatnog odvoda — doprineli katastrofi.
U decembru su poplave u Indoneziji odnеле oko 961 života u provincijama Aceh, Severni i Zapadni Sumatra; više od 20 sela je potpuno odneto. U Tajlandu su decembarske poplave ubile najmanje 276 ljudi, a Pakistan je tokom leta pretrpeo velike gubitke — više od 700 poginulih i evakuaciju pola miliona ljudi u provinciji Punjab.
U Sjedinjenim Državama zabeleženo je 7.074 poplavnih događaja u periodu januar–septembar 2025., sa 242 poginula, dok su u Teksasu u bljeskovitim poplavama u julu stradale više od 100 osoba, uključujući tragediju u kampu Camp Mystic.
Šta je uzrokovalo razmere štete?
Stručnjaci ističu kombinaciju meteoroloških i dugoročnih ljudskih faktora. Klimatske promene pojačavaju ekstremne padavine — topliji vazduh zadržava više vlage pa su oluje intenzivnije. U nekim regionima, topljenje glečera povećava rizik od izlivanja glečerskih jezera (GLOF).
„Poplave su rezultat sudara intenzivnih meteoroloških događaja i višedecenijskih odluka o prostornom razvoju“, rekao je Pawan Bhattarai, docent građevinskog inženjerstva.
Uz to, urbanizacija, regulisanje reka, seča šuma i neodgovarajuća infrastruktura (loši sistemi odvoda, slaba mreža ranog upozorenja) značajno su umnožili posledice oluja. Mnogi gradovi su „izgradili se na putu vode“ i time uklonili prirodne zone apsorpcije.
Šta treba uraditi — lokalno i sistemski
Eksperti preporučuju kombinaciju mera: ulaganje u upravljanje slivnim područjima, stabilizaciju padina, obnavljanje i zaštitu šuma, efikasne sisteme ranog upozorenja i urbane planove koji poštuju prirodne tokove voda. Gde je moguće, reke treba „osloboditi“ — dati im prostor da se šire u periodima visokih voda.
Različiti regioni zahtevaju različite prioritete: neke države treba da fokus usmere na infrastrukturu i kontrolu toka, druge na poboljšanje sistema ranog upozorenja i evakuacije. Važna je i participacija lokalnih zajednica u donošenju odluka i brzo finansiranje hitnih mera oporavka koje istovremeno smanjuju budući rizik.
Zaključak
2025. je pokazala da se meteorološki rizici menjaju brže nego što mnoge infrastrukture i planovi mogu da se prilagode. Bez hitnih i sistemskih promena — od planiranja gradova do upravljanja vodnim resursima i klimatske politike — postoji velika opasnost da će 2026. i naredne godine doneti slične ili gore katastrofe.
Pomozite nam da budemo bolji.
