„Auld Lang Syne“ je, iako škotskog porekla, postala univerzalni simbol okupljanja na kraju godine. Michael Pedersen objašnjava da je izvođenje u ponoć spontano ustaljeno, a fizički gestovi — držanje i preplitanje ruku — pojačavaju osećaj zajedništva. Autorstvo pesme ostaje neizvesno: Burns ju je zapisao 1788, dok je melodiju oblikovao izdavač George Thomson. Pedersen je dodao i sopstvenu pesmu o prijateljstvu, „Boys Holding Hands“, koja poziva na emotivnu otvorenost.
Zašto „Auld Lang Syne“ i dalje ujedinjuje svet u ponoć: Pesma koja povezuje generacije
CNN
Dok se refren pesme „Auld Lang Syne“ svake godine oglašava u ponoć 31. decembra širom sveta, Michael Pedersen — gradski Makar i Writer in Residence na University of Edinburgh — objašnjava zašto ta pesma i dalje ima snažnu emotivnu moć. Nije reč samo o tradiciji: pesma ljude doslovno i metaforički povezuje.
Pesma koja je sama izabrala svoje mesto
Pedersen podseća da je izvođenje „Auld Lang Syne“ na Dočeku Nove godine nastalo spontano, a ne po nekom formalnom pravilu. „Generacijama se peva za Novu godinu jer je idealna za to“, kaže on. Ljudi su se okupljali ispred gradskih kuća, pevali i tako su refren i običaji postepeno dobili svoj značaj.
"Auld Lang Syne," as written by Robert Burns. - John Sinclair/NTS/PA
„U pesmi nema ničega što nalaže da treba da se peva baš tada. Ljudi su imali emotivni kompas za to. Pesma je skliznula — kao veliki, prelepi glečer — u tu novogodišnju ulogu.“
Šta ta fraza znači i zašto dotiče ljude
Izraz „auld lang syne" može se prevesti kao „za stare dane“ ili „u sećanje na stare dane“. Pedersen ističe da pesma govori o ponovnom okupljanju starih prijatelja — rukovanju, zajedničkom piću i radosti susreta. „To je pesma okupljanja, a ne rastanka“, dodaje.
Fizička dimenzija tradicije
Jedan od razloga univerzalnosti pesme, prema Pedersenu, jeste i fizičnost njene izvedbe. Pesma se ne samo peva — ona se izvodi: ulazak u krug, držanje za ruke i potom preplitanje ruku stvaraju snažan osećaj zajedništva. Tradicionalna koreografija, kako kaže, podrazumeva držanje ruku kroz prve strofe, a u petoj strofi prelazak na prekrižene ruke i kretanje u krugu.
Revellers sing link arms while singing "Auld Lang Syne." - Andrew Maccoll/Shutterstock
Autorsko pitanje i muzička verzija
Pitanje autorstva ostaje otvoreno. Robert Burns je 1788. zapisao verziju pesme koju je čuo, moguće je i da ju je prilagodio. Pedersen napominje da nemamo jasne dokaze koliko je Burns menjao tekst — mogla je to biti mala intervencija ili veća prerada. Nakon Burnsove smrti, izdavač George Thomson je dodatno oblikovao melodiju u formu koju danas poznajemo.
Nova poema inspirisana prijateljstvom
Pedersen je takođe napisao pesmu pod naslovom „Boys Holding Hands“, inspirisanu Burnsom i dugom posvećenošću prijateljstvu. Ta pesma je i podsticaj za emotivnu otvorenost muškaraca — protiv kulture u kojoj se osećanja često ustežu.
Zaključak: „Auld Lang Syne" opstaje jer je univerzalna u temi i snažna u običaju: to je pesma susreta, fizičkog gestа i sećanja koja ljudi svuda prilagođavaju svojim životima.
Pomozite nam da budemo bolji.
