Četiri Razloga Zašto Netanjahu Možda Ne Želi Da Prekid Vatre U Gazi Ostoji

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu završio je posetu SAD i dobio javne pohvale američkog predsednika Donalda Trumpa, ali postoje sumnje da namerno usporava sprovođenje 20-tačkastog plana prekida vatre iz oktobra. Sporazum predviđa razmenu svih zarobljenih osoba, isporuku pomoći, zamrzavanje linija fronta i prelazak u drugu fazu koja obuhvata uspostavljanje tehnokratskog "Odbora za mir" i raspoređivanje međunarodne bezbednosne snage u Gazi.

Israeli Defence Minister Israel Katz [Menahem Kahana/AFP]

Šta se dešava sada

Netanjahu je postavio uslove za prelazak u drugu fazu: vraćanje tela poslednjeg preostalog zarobljenog i zahtev za razoružanje Hamasa pre povlačenja izraelskih snaga. Istovremeno, izraelska strana još nije dozvolila ulazak sve humanitarne pomoći koja je Gazi neophodna. Hamas je više puta odbio da bude prisilno razoružan, navodeći da je to unutrašnje palestinsko pitanje.

Smoke rises from an Israeli strike on Gaza’s Bureij refugee camp on October 19, 2025, in one of the near-daily attacks Israel has carried out since the ceasefire went into effect [Eyad Baba/AFP]

Četiri razloga zašto mu status quo može odgovarati

1. Pravni i politički pritisak unutrašnje koalicije

Netanjahujeva vlada je jedna od najdesničarskijih u istoriji Izraela. Uticaj ministara poput Itamara Ben-Gvira i Bezalela Smotriča — koji se protive prekidu vatre i zahtevaju okupaciju Gaze — ostavlja premijeru malo manevarskog prostora ako želi da zadrži podršku koalicije. I ministar odbrane Israel Katz javno je izneo stavove koji sugerišu nastavak prisustva u Gazi, iako ih je kasnije delimično ublažio pod pritiskom SAD.

Israeli Finance Minister Bezalel Smotrich holds a map near the settlement of Maale Adumim showing a land corridor known as E1, in which Israel plans to build thousands of settler homes and which Smotrich says would ‘bury the idea of a Palestinian state’ [Menahem Kahana/AFP]

2. Strah od gubitka operativne slobode zbog međunarodnih snaga

Raspoređivanje međunarodne stabilizacione ili bezbednosne snage u Gazi ograničilo bi izraelske vojne opcije — od ponovnog ulaska u enklavu do izvođenja ciljnih operacija protiv ostataka Hamasa. Politizacija prisustva stranih trupa, posebno ako dolaze iz susednih zemalja, mogla bi proširiti sukob na međunarodnu ravan i domaćoj javnosti izgledati kao ustupak koji je nametnula međunarodna zajednica. Kako je komentarisao izraelski politički analitičar Nimrod Flaschenberg: "Ako Netanjahu dopusti stranoj vojsci da uđe u Gazu, on sebi odmah uskraćuje veliki deo slobode delovanja."

3. Dugoročni cilj da se ospori rešenje sa dve države

Iako sporazum ne pominje direktno model dve države, on podstiče dijalog ka "političkom horizontu za mirno i prosperitetno suživot". Netanjahu se godinama protivi takvom rešenju; planovi za nove naseljeničke projekte i infrastrukturne zahvate u Istočnom Jerusalimu i Zapadnoj Obali dodatno smanjuju izglede za održivu palestinsku državu. Lideri poput Smotriča otvoreno su isticali da novi projekti "sahranjuju ideju palestinske države".

4. Politička računica uoči izbora i pravnih izazova

Netanjahu se suočava sa nizom unutrašnjih problema: postupci za korupciju, spor sa ultra-ortodoksnim zajednicama oko vojne obaveze, i kritike zbog propusta u pripremi za napad Hamasa 7. oktobra 2023. godine. Novi sukob mogao bi mu omogućiti da se predstavi kao ratni lider, utiša kritike i konsoliduje biračku bazu u izbornoj godini.

Zaključak

Razlozi zbog kojih Netanjahu možda ne želi da prekid vatre u Gazi čvrsto zaživi kombinacija su unutrašnje političke dinamike, strateških bezbednosnih procena i dugoročnih ideoloških ciljeva. Dok međunarodni akteri — pre svega SAD — vrše pritisak da se sprovedu koraci iz oktobarskog plana, ostaje neizvesno kada i da li će se uslovi za prelazak u drugu fazu ostvariti.