Perihelion: Zašto je Zemlja najbliža Suncu 3. januara 2026. i šta to znači

Na početku svake godine Zemlja prolazi kroz tihu, ali značajnu prekretnicu u svojoj putanji oko Sunca koja se naziva perihelion — trenutak kada je planeta najbliža Suncu tokom godine.

U 2026. godini perihelion će nastupiti 3. januara u 12:15 po istočnoameričkom vremenu (EST), što odgovara 17:15 UTC. Ovo je obično oko dve nedelje nakon decembarskog solsticija; tačno vreme se pomera iz godine u godinu zato što Gregorijanski kalendar ne prati savršeno Zemljinu orbitu, a prestupne godine samo delimično kompenzuju razliku.

Šta je perihelion i kako nastaje

Iako bismo očekivali da Zemljina putanja bude savršen krug, ona je u stvari blago izdužena elipsa sa Suncem neznatno izvan centra. To znači da se udaljenost između Zemlje i Sunca menja tokom godine: najbliža tačka je perihelion, najudaljenija aphelion.

U najjednostavnijem obliku, perihelion je tačka u putanji planete, kome­te ili drugog nebeskog tela kada je najbliže Suncu, napominje Seth McGowan, predsednik Adirondack Sky Centera.

U perihelionu 2026. Zemlja će biti otprilike 91,4 miliona milja (≈147,1 miliona kilometara)94,5 miliona milja (≈152,0 miliona kilometara). Razlika je dakle nekoliko miliona milja, ali ne toliko velika da bi sama po sebi izazvala godišnja doba.

Uticaj na godišnja doba i klimu

Ključni razlog smene godišnjih doba je nagib Zemljine ose od 23,5 stepeni. Kako se Zemlja okreće i putuje oko Sunca, svaki polovinom godine jedna hemisfera je više nagnuta prema Suncu i prima više direktne energije — duži dani i toplije temperature. U poređenju sa tim, efekat periheliona je manjeg intenziteta.

Perihelion povećava intenzitet sunčeve energije koju Zemlja prima za oko 7% u odnosu na aphelion. Pošto perihelion pada u januaru, dodatna energija više pogađa Južnu hemisferu, koja je tada nagnuta ka Suncu. Međutim, veliki udeo vode na Južnoj hemisferi ublažava temperaturne oscilacije, pa su razlike uosećaju umerenije.

Brzina Zemlje i trajanje godišnjih doba

Zbog eliptične putanje Zemlja menja brzinu kretanja — prema Keplerovom drugom zakonu, kada je bliže Suncu, putuje brže. Zemlja je otprilike 2.000 milja na sat (≈3.200 km/h) brža u perihelionu nego u aphelionu. To znači da godišnja doba koja se dešavaju oko periheliona prolaze nešto brže — razlika u trajanju se meri u nekoliko dana.

Duži klimatski ciklusi

Na vremenskim skalama od desetina i stotina hiljada godina, promena ekscentriciteta Zemljine orbite i nagiba ose utiče na klimu. Srpski naučnik Milutin Milanković je teorisao da takvi orbitalni ciklusi (danas poznati kao Milankovićevi ciklusi) igraju ključnu ulogu u dolascima i povlačenjima ledenih doba. NASA beleži da se trenutno ekscentricitet blago menja u ciklusu od oko 100.000 godina.

Praktična važnost praćenja periheliona

Iako perihelion ne izaziva iznenadne vremenske nepogode, naučnici i svemirske agencije pomno prate Zemljinu putanju. Poznavanje položaja i brzine Zemlje je važno za precizno određivanje položaja satelita, planiranje međuzvezdanih misija i procenu mogućih sudara sa asteroidima.

Kako je rekao Jason Steffen, docent fizike na Univerzitetu Nevade u Las Vegasu, orbita se konstantno menja usled gravitacionih interakcija s drugim telima u Sunčevom sistemu, pa se i vreme periheliona može pomerati za nekoliko sati.

Perihelion je možda bez velikog vizuelnog spektakla, ali nas podseća koliko je fino uvezana mehanika Sunčevog sistema i koliko ti uticaji, i kada su mali, oblikuju naše dugoročne klimatske i tehnološke potrebe.