Otkriveni dokumenti: Da li je Toni Bler pokušao da spreči suđenje britanskim vojnicima za zločine u Iraku?

Novoobjavljeni dokumenti britanske vlade postavljaju nova pitanja o ulozi bivšeg premijera Tonija Blera u postupcima protiv britanskih vojnika optuženih za zlostavljanje iračkih civila. Dokumenti, predati Nacionalnim arhivama u Kjuu krajem decembra, ukazuju da je 2005. godine Bler poručio svojim saradnicima da je „esencijalno“ sprečiti umešanost Međunarodnog krivičnog suda (ICC) i državnog tužilaštva (CPS) u ovakvim predmetima.

Novi dokumenti i tvrdnje

30. decembra Kabinet kancelarije predao je više od 600 deklasifikovanih dokumenata Nacionalnim arhivama. Prema zapisima, Antony Phillipson, tadašnji privatni sekretar za spoljne poslove, obavestio je Blera o razgovoru državnog tužioca sa dvojicom bivših vojnih šefova o slučaju smrti Baha Mouse – Iračanina koji je 2003. preminuo dok je bio u pritvoru britanskih snaga u Basri.

„Moramo, u efektu, da budemo u poziciji gde se ICC ne meša, kao ni CPS. To je esencijalno,“ navodi se u memoaru koji je Blair primio.

Dokumenti pokazuju da je Phillipson procenio da će se predmet verovatno završiti vojnim sudom (court martial), ali je upozorio da državni tužilac može odlučiti drugačije — na šta je, prema zapisima, Blair kategorično odgovorio „Ne sme.“

Kontekst: istrage, suđenja i međunarodni sud

Slučaj Baha Mouse i drugi izveštaji o zlostavljanjima doveli su do niza istraga i sudskih postupaka. U vojnim sudovima 2005. tri vojnika su osuđena i otpuštena; 2007. kaplar Donald Payne postao je prvi britanski vojnik koji je osuđen i kažnjen zatvorom zbog zlostavljanja iračkih zatvorenika. Organizacije za ljudska prava — Human Rights Watch, Amnesty International i ECCHR — dokumentovale su stotine tvrdnji o premlaćivanjima, uskraćivanju sna i hrane, seksualnim i verskim ponižavanjima.

Protesters against the war in Iraq gather outside the Houses of Parliament in London, UK, in January 2003 [File: Michael Stephens/PA Images via Getty Images]

ICC je otvorio preliminarnu istragu 2005. koja je privremeno zatvorena 2006., a potom ponovo otvorena 2014. pod tužiocem Fatou Bensoudom. U decembru 2020. kancelarija tužioca objavila je da postoji „razumna osnova da se veruje“ da su počinjeni ratni zločini, ali da istraga nije mogla da utvrdi da je britanska vlada svesno „shielding“ (namerno ometanje istraga). Zato je predmet zatvoren uz mogućnost ponovnog otvaranja ukoliko se pojave novi dokazi.

Reakcije i politički značaj

Pravaška i međunarodna javnost kritikovala je odluku tužilaštva, navodeći percepciju dvostrukih standarda u pravdi. Stručnjaci ističu da je Blair želeo da pravni procesi budu rešavani unutar vojnih sistema kako bi se izbegla međunarodna i civilna suđenja koja bi mogla dodatno narušiti reputaciju vojske i vlade.

Dokumenti takođe potvrđuju raniju Blairovu komunikaciju sa međunarodnim partnerima — u pismu australijskom premijeru Johnu Howardu iz juna 2002. Bler je naveo da odgovorne demokratske države nemaju razloga da se boje ICC‑a, jer će sud intervenisati pre svega tamo gde nacionalni pravosudni sistemi zakažu.

Zašto je ovo važno

Objavljivanje ovih dokumenata podseća na trajna pitanja odgovornosti i transparentnosti u vezi sa vojnom angažovanošću i zakonitošću postupaka tokom rata u Iraku, koji je od 2003. do 2011. imao ogromne ljudske troškove — prema objavljenim podacima, više od 200.000 iračkih civila, 179 britanskih i preko 4.000 američkih vojnika izgubilo je život.

Dokumenta ne pružaju konačan dokaz namernog blokiranja istraga od strane vlade, ali dodaju važan kontekst o tome kako su političke odluke i interesi mogli uticati na izbor pravnih mehanizama za postupanje u ovim slučajevima. Debata o tome ostaje otvorena i politički relevantna.