Nova 3D analiza butnih kostiju vrste Sahelanthropus tchadensis (pronađen 2002. u Djurab pustinji u Čadu) ukazuje da je ova sedam miliona godina stara vrsta mogla da hoda na dve noge. Istraživači navode prisustvo femoralnog tuberkula, torzije butne kosti i razvijenih glutealnih mišića kao ključne dokaze za dvonogost. Ako se potvrdi, to bi pomerilo pojavu uspravnog hoda za oko dva miliona godina bliže našem poslednjem zajedničkom precu s čimpanzama.
Sahelanthropus tchadensis: Sedam Miliona Godina Star Fosil Koji Bi Mogao Biti Najraniji Predak Čoveka
Cast of the Sahelanthropus tchadensis holotype cranium - Didier Descouens
Nova 3D analiza fosila iz Čada ponovno otvara jedno od najvažnijih pitanja u paleoantropologiji: kada je i kako nastao uspravan hod kod naših predaka. Fosili vrste Sahelanthropus tchadensis, prvi put pronađeni 2002. godine u Djurab pustinji, mogli bi da pokažu da je dvonogost nastupila otprilike dva miliona godina ranije nego što se do sada mislilo.
Istraživači sa New York University primenili su 3D geometrijsku morfometriju na ostatke butnih kostiju i identifikovali nekoliko karakteristika koje ukazuju na sposobnost hodanja na dve noge: razvijen femoralni tuberkulum (mesto pripoja za iliofemoralni ligament), prirodna torzija butne kosti koja usmerava nogu napred, i morfologija glutealnih mišića nalik onoj kod ranih hominina.
Lubanja iz Čada, poznata pod nadimkom Toumai (u prevodu „nada života“ na jeziku Dazaga), pokazuje male očnjake i relativno ravan lice, što je ranije tumačeno kao znak bliskosti sa ljudskom lozom. Međutim, mesto Sahelanthropusa u evoluciji je dugo bilo predmet debate: dok neki nalazi podržavaju ideju dvonogosti, drugi sklonosti ukazuju na prilagođavanje penjanju ili kretanju na šakama poput gorila.
Crania, ulnae, and femora of (left to right): a chimpanzee, Sahelanthropus, and Australopithecus - Scott Williams/NYU and Jason Heaton/University of Alabama Birmingham
Scott Williams, vanredni profesor antropologije na New York University i vođa studije, izjavio je: „Naša analiza ovih fosila pruža direktan dokaz da je Sahelanthropus tchadensis mogao da hoda na dve noge, što sugeriše da je dvonogost evoluirala veoma rano u našoj lozi.“
Protivnici ove interpretacije ističu da su neke butne kosti previše zakrivljene za efikasan dvonogi hod i naglašavaju morfološku raznolikost među ranim hominoidima. Autori nove studije priznaju da su potrebni dodatni nalazi i da postojeće tumačenje ne isključuje adaptacije za penjanje ili povremeno kretanje po drveću.
Zašto je ovo važno?
Otkrivanje znakova dvonogosti kod Sahelanthropusa pomerilo bi pojavu uspravnog hoda bliže vremenskom okviru od pre oko sedam miliona godina, umesto ranije predloženih pet do šest miliona. To menja pretpostavke o ekologiji i ponašanju ranih hominina i postavlja nova pitanja o tome kako su klimatske i ekološke promene oblikovale ranu ljudsku evoluciju.
Zaključak: Studija objavljena u Science Advances pruža nove i važne podatke, ali ne donosi konačan sud. Potrebna su dalja otkrića i komparativne analize kako bi se pouzdano utvrdilo da li je Sahelanthropus bio trajno dvonog ili je kombinovao više načina kretanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
