Studija Bar‑Ilan univerziteta pokazuje da meduze provode oko trećine dana u snu, uprkos nedostatku centralnog mozga. Uskraćivanje sna dovodi do povećanog oštećenja neuronalne DNK, dok melatonin povećava spavanje i smanjuje ta oštećenja. Autori zaključuju da san može imati drevnu ulogu u zaštiti ćelija i očuvanju stabilnosti genoma.
Meduze Spavaju Kao Ljudi — Novi Dokazi Da Je Spavanje Staro Oko Milijardu Godina
Jellyfish Snooze Like We Do, And It Could Explain The Origins of Sleep
Nova studija istraživača sa Bar‑Ilan univerziteta u Izraelu otkriva da meduze provode približno trećinu dana u stanju koje ima sve ključne osobine sna: smanjenu pokretljivost, nižu budnost i povećanu potrebu za odmorom nakon uskraćivanja sna. Ovaj nalaz ukazuje da je poreklo spavanja izuzetno staro i da mehanizmi koji štite nervne ćelije mogu postojati i u jednostavnim životinjama bez centralizovanog mozga.
The densely distributed neurons that form the nerve net of the sea anemoneNematostella vectensis. (Raphael Aguillon)
Nalazi istraživanja
Istraživači su radili sa obrnuto‑postavljenom meduzom (Cassiopea andromeda) i zvezdastom morskom anemonom (Nematostella vectensis). Posmatranja su obuhvatila laboratorijske eksperimente i terenska merenja. Kada su životinjama uskraćivali san, naučnici su zabeležili značajan porast oštećenja neuronalne DNK. S druge strane, primena melatonina povećavala je trajanje spavanja i istovremeno smanjivala količinu DNK oštećenja.
AdultNematostella vectensis, showing neurons in orange. (Raphael Aguillon)
Šta to znači za evoluciju spavanja
Cnidaria nemaju centralni mozak, već rasprostranjene neuronske mreže duž tela. Uprkos toj jednostavnosti, autori rada ističu da su osnovne koristi sna — omogućavanje popravke DNK i smanjenje ćelijskog stresa — moguće bile ključne za pojavu spavanja još u ranim fazama evolucije životinja.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
"Deprivacija sna, ultraljubičasto zračenje i mutageni povećavali su oštećenje neuronalne DNK i pritisak za spavanje," navode Raphaël Aguillon i saradnici.
Autori zaključuju da je san predstavljao kompromis između povećane ranjivosti tokom mirovanja i potrebe za efikasnom ćelijskom popravkom — balans koji je, po svemu sudeći, postojao i kod veoma jednostavnih nervnih sistema.
Primetne posledice
Rezultati podupiru ideju da spavanje nije luksuz povezan samo sa složenim mozgom već osnovna biološka funkcija za održavanje integriteta genoma. Studija, objavljena u časopisu Nature Communications, sugeriše da mehanizmi poput melatoninske regulacije ciklusa spavanja mogu biti evolutivno konzervirani i pomoći u sinhronizaciji sa dnevno‑noćnim ciklusom.
Izvor: Aguillon i saradnici, Nature Communications.
Pomozite nam da budemo bolji.
