Studija u Nature otkriva da se Prudhoe Dome — ledena kupola na Grenlandu debela oko 500 m i površine ~2.500 km² — potpuno otopila pre oko 7.100 godina, kada su letnje temperature bile za 3–6 °C više nego danas. Sedimenti ispod leda datirani su metodom luminescencije (IRSL), što ukazuje na potpunu izloženost podloge pre ~7.100 godina. Pošto modeli (CMIP6) predviđaju slične letnje vrednosti do 2100. godine, ovo otkriće pojačava zabrinutost oko budućeg gubitka leda i porasta nivoa mora.
Ogromna ledena kupola na Grenlandu nestala pre ~7.100 godina — šta to znači za porast morskog nivoa?
The scientists drilled down to the bedrock beneath the Prudhoe Dome on the Greenland Ice Sheet to find out when the region was last ice-free. | Credit: Jason Briner/University at Buffalo
Nova studija objavljena u časopisu Nature otkriva da se deo Grenlandskog ledenog pokrivača, poznat kao Prudhoe Dome, u potpunosti otopio pre oko 7.100 godina — pri letnjim temperaturama koje su bile za 3–6 °C više nego danas. Otkriće je posebno važno jer klimatski modeli (uključujući CMIP6) predviđaju slične letnje vrednosti do kraja ovog veka, što povećava rizik od ponovnog značajnog gubitka leda i usled toga rasta nivoa mora.
The bedrock core revealed the Prudhoe Dome completely melted around 7,000 years ago. | Credit: Jason Briner/University at Buffalo
Kako su došli do otkrića
Naučnici su bušili kroz Prudhoe Dome (današnja ledena kapa debela oko 500 m i prostire se na približno 2.500 km²) kako bi uzeli uzorke sedimenata iznad podloge tla. Sedimenti su datirani pomoću metode luminescencije stimulisane infracrvenim zracima (IRSL), koja meri koliko dugo su zrna minerala bila zakopana i neprikazana sunčevoj svetlosti. Tim je ustanovio da su sedimentni slojevi poslednji put bili izloženi suncu pre oko 7.100 godina — dokaz da je kupola tada bila potpuno odsutna.
The drill extended over 1,600 feet into the ice to reach the bedrock below. | Credit: Jason Briner/University at Buffalo
Šta pokazuju hemijski podaci
Hemijska analiza kolone leda ukazuje da nijedan sloj pronađen u uzorku nije potekao direktno iz poslednjeg ledenog doba, što znači da se Prudhoe Dome u potpunosti istopio i potom ponovo formirao tokom Holocena. Ipak, ostaje nejasno koliko dugo je trebalo da se kupola u potpunosti istopi pod uslovima toplijeg ranog i srednjeg Holocena.
„Kada je svuda oko vas samo led, teško je zamisliti da je taj led prebio u nedavnoj geološkoj prošlosti — a da bi se to moglo ponoviti u budućnosti — i to je zaista ponižavajuće,“ rekao je Caleb Walcott-George, jedan od vodećih autora.
Posledice za nivo mora i neizvesnosti
Kompletno topljenje Grenlandskog ledenog pokrivača doprinelo bi porastu prosečnog globalnog nivoa mora za oko 7,3 m. Ako se do kraja veka ostvare prognoze o letnjim temperaturama sličnim onima iz ranog Holocena, određeni delovi Grenlanda mogu biti pod velikim rizikom od trajnog gubitka leda. Međutim, istraživači naglašavaju neophodnost dodatnih podataka: potrebni su novi uzorci leda i sedimenta iz drugih regiona Grenlanda da bi se preciznije mapiralo povlačenje leda i vremenski okvir potrebnog zagrevanja za potpuno topljenje.
„Imamo pouzdane numeričke modele koji predviđaju brzinu topljenja, ali treba nam što više neposrednih, opservacionih dokaza koji jasno povezuju X stepeni zagrevanja u prošlosti sa Y količinom nestalog leda,“ rekao je Jason Briner, koautor studije.
Zaključak je jasan: istorijski primeri pokazuju da čak i relativno umereno, ali dugotrajno zagrevanje može izazvati velike i dugotrajne promene u ledu Grenlanda. Ograničenje budućeg zagrevanja i dalje ostaje ključ za smanjenje rizika od velikih promena morskog nivoa.
Pomozite nam da budemo bolji.
