Rusija je upozorila da bi svako raspoređivanje stranih trupa u Ukrajini nakon prekida vatre smatrala legitimnim ciljem svojih oružanih snaga. Oglas je usledio nakon sastanka „koalicije voljnih“ u Parizu, gde su Velika Britanija i Francuska izrazile nameru o formiranju multinacionalne sile, uključujući potencijalno raspoređivanje hiljada francuskih vojnika. Moskva smatra da bi prisustvo zapadnih jedinica predstavljalo stranu intervenciju i pretnju evropskoj bezbednosti, dok Ukrajina i saveznici traže trajne bezbednosne garancije.
Rusija Upozorava: Strane Trupe U Ukrajini Biće „Legitimne Mete“ Ako Se Rasporede Posle Prekida Vatre
Ukraine's President Volodymyr Zelenskiy, France's President Emmanuel Macron and Britain's Prime Minister Keir Starmer shake hands upon the signing of the declaration on deploying post-ceasefire force in Ukraine during the so-called 'Coalition of the Willing' summit, at the Elysee Palace in Paris, France, January 6, 2026. Ludovic Marin/Pool via REUTERS
Moskva, 8. januar (Reuters) — Rusija je u četvrtak upozorila da će sve strane trupe koje zapadne vlade pošalju u Ukrajinu nakon eventualnog prekida vatre smatrati "legitimnim borbenim metama" Ruskih oružanih snaga. Saopštenje Ministarstva spoljnih poslova usledilo je nakon što su Velika Britanija i Francuska u Parizu izrazile nameru o formiranju i raspoređivanju multinacionalne snage.
U dokumentu iz Moskve navodi se da se „militarističke deklaracije“ takozvane koalicije zemalja koje podržavaju Ukrajinu pretvaraju u sve veću bezbednosnu opasnost za Evropu. Rusko Ministarstvo upozorava da bi prisustvo zapadnih jedinica, vojnih objekata i logističke infrastrukture na ukrajinskoj teritoriji bilo klasifikovano kao strana intervencija.
Ukraine's President Volodymyr Zelensky, France's President Emmanuel Macron and Britain's Prime Minister Keir Starmer sign the declaration on deploying post-ceasefire force in Ukraine during the so-called 'Coalition of the Willing' summit, at the Elysee Palace in Paris, France, January 6, 2026. Ludovic Marin/Pool via REUTERS
„Sva takva jedinjenja i objekti biće smatrani legitimnim borbenim metama Ruskih oružanih snaga,“ navodi se u saopštenju.
Sastanak tzv. „koalicije voljnih“ održan je u utorak u Parizu, gde su Velika Britanija i Francuska potpisale deklaraciju o namerama za buduće raspoređivanje snaga. Predsednik Francuske Emmanuel Macron izjavio je da to može uključivati i raspoređivanje nekoliko hiljada francuskih vojnika. Britanski premijer Keir Starmer rekao je da deklaracija otvara pravni okvir u kome "britanske, francuske i partnerske snage mogu delovati na ukrajinskoj teritoriji, obezbeđujući ukrajinsko nebo i mora i obnavljajući ukrajinske oružane snage za budućnost."
Moskva je poručila da bi takvo prisustvo predstavljalo direktnu pretnju bezbednosti Rusije, ali je takođe upozorila da bi, prema njenoj proceni, posledice mogle ugroziti i druge evropske zemlje. U saopštenju se dodaje i kritika da evropski građani, po mišljenju Moskve, snose finansijske posledice odluka zapadnih političara.
Ukraine's President Volodymyr Zelenskiy, France's President Emmanuel Macron and Britain's Prime Minister Keir Starmer deliver a press conference upon the signing of the declaration on deploying post-ceasefire force in Ukraine during the so-called 'Coalition of the Willing' summit, at the Elysee Palace in Paris, France, January 6, 2026. Ludovic Marin/Pool via REUTERS
Konflikt je eskalirao punom invazijom Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Moskva tvrdi da je potez bio neophodan da bi se sprečilo potencijalno učlanjenje Ukrajine u NATO i korišćenje zemlje kao pozicije za pretnje Rusiji. Ukrajina i njeni saveznici, s druge strane, optužuju Rusiju za imperijalnu politiku i osvajanje teritorija — prema procenama iz teksta, Moskva sada kontroliše skoro 20% ukrajinske teritorije.
Sjedinjene Države su isključile mogućnost slanja sopstvenih trupa u Ukrajinu, ali je američki specijalni izaslanik Steve Witkoff na sastanku u Parizu rekao da predsednik Donald Trump „odlučno podržava“ sigurnosne protokole kojima bi se trebalo odvraćati buduće agresije.
Ukrajina i njeni saveznici ističu da će zemlji trebati čvrste bezbednosne garancije kao deo svakog mirovnog rešenja kako bi se sprečio novi ruski napad. Tenzije oko mogućeg raspoređivanja stranih snaga naglašavaju rizik međunarodnog širenja konflikta i pokreću pitanja pravne osnove i operativnih ciljeva takvih misija.
(Izveštavanje: Reuters; pisao Mark Trevelyan; uređivala Philippa Fletcher)
Pomozite nam da budemo bolji.
