Istočno Sredozemlje: Da Li Trilateralna Koalicija Pretvara Tursku U Meta?

Krajem decembra, dva skoro istovremena susreta — u Damasku i u Izraelu — jasno su ilustrovala suprotstavljene strateške vizije koje danas oblikuju bezbednosnu i političku dinamiku Istočnog Sredozemlja i Levanta.

Kontext Dvostrukih Susreta

U Damasku su 22. decembra turski ministri spoljnih poslova, odbrane i obaveštajnih službi razgovarali sa sirijskim zvaničnicima u trenutku kada Ankara naglašava konsolidaciju uticaja i stabilizaciju nakon višegodišnjeg rata u Siriji. Isti dan, u Izraelu je održan najnoviji sastanak trilaterale sa Grčkom i Kiprom. Dva dana pre tog susreta Izrael je izveo još jedan vazdušni napad na Siriju — jedan u nizu, među više od 600 udara prijavljenih tokom 2025. godine — što je poruka Ankari i Damasku o spremnosti Izraela da ometa proces stabilizacije u Siriji.

Trilateralni Forum: Od Energetike Ka Bezbednosti

Formalno predstavljen kao platforma za energetsku saradnju i regionalnu povezanost, forum Izrael–Grčka–Kipar postepeno je proširio dnevni red na bezbednosnu koordinaciju i vojne aspekte. Analitičari i turski oficiri to tumače kao pokušaj smanjenja strateškog prostora Ankare u Istočnom Sredozemlju.

Cem Gurdeniz, penzionisani admiral i autor doktrine „Plava Otadžbina”: „Cilj nije rat, već promena ponašanja — sužavanje strateškog prostora Turske kako bi se postiglo povlačenje bez otvorenog konflikta.”

Diplomatski Pritisci i Prilagođavanje

Odluka da se trilateralni sastanak održi u Izraelu nije bila slučajna i ukazuje na sve uži diplomatski prostor u kome se nalazi izraelsko rukovodstvo nakon sukoba u Gazi koji su izazvali široku međunarodnu osudu i optužbe za ratne zločine. Premijer Benjamin Netanjahu suočava se sa nalogom za hapšenje koji je izdao Međunarodni krivični sud (ICC), što ograničava njegove međunarodne posete u državama potpisnicama suda, poput Grčke i Kipra.

(Al Jazeera)

Regionalne Napetosti I Morska Prava

Sporna su pitanja morskih granica i prava na eksploataciju energetskih resursa: Grčka zastupa stav da njena ostrva stvaraju ekskluzivne ekonomske zone (EEZ), dok Ankara smatra da ostrva ne mogu formirati pune EEZ i da moraju važiti pravila crtanja granica polazeći od kopna. Kipar ostaje podeljen od 1974. godine, a pitanje severnog dela ostrva i dalje je nerešeno, što dodatno komplikuje regionalnu arhitekturu sigurnosti.

Vojne Nabavke I Reakcije

U kontekstu rastućih tenzija, Grčka je odobrila kupovinu 36 PULS raketnih sistema iz Izraela (oko 760 miliona USD) i radi na velikom odbrambenom ugovoru vrednom približno 3,5 milijardi USD za višeslojni protivvazdušni sistem. Kipar je u 2025. primio izraelski sistem protivvazdušne odbrane. Kao odgovor, Turska je pokrenula najveći program pomorskih nabavki u svojoj istoriji — procenjen na oko 8 milijardi USD, sa 31 brodom u izgradnji tokom 2025. godine — kako bi zaštitila svoje interese u regionu.

Širi Geopolitički Kontekst

Analitičari ukazuju da izraelske akcije — od udara u Siriji do diplomatskog priznanja Somaliland-a — slede model indirektnog pritiska: ne ciljaju direktnu konfrontaciju sa Turskom, već ograničavanje njene sposobnosti da konsoliduje uticaj u susednim državama. U Siriji je, prema izveštajima, izraelsko bombardovanje ključnih ciljeva tumačeno kao pokušaj da se oslabi sirijska država u fazi diplomatske reintegracije.

Preporuke Analitičara

Stručnjaci savetuju da Turska treba da reaguje praktično: jačanjem diplomatskih saveza u regionu (posebno sa Saudijskom Arabijom i Egiptom), podrškom ekonomskim i strateškim alternativama partnerima u regionu, i razotkrivanjem, kao i ometanjem, operacija uticaja koje bi dugoročno marginalizovale njen položaj.

Zaključak

Sukob strateških vizija u Istočnom Sredozemlju vodi ka dubljoj militarizaciji i institucionalizaciji bezbednosnih aranžmana koji mogu trajno promeniti raspodelu moći u regionu. Ko će dugoročno profitirati — ili izgubiti — zavisiće od diplomatske izdržljivosti, vojne transformacije i sposobnosti da se kreiraju privlačne regionalne alternative.