Nova studija u Communications Biology povezuje tri varijante gena SCN9A, nasledjene od neandertalaca, sa nižim pragom bola pri ubodu kože nakon izlaganja ulju senfa. Varijante ne utiču na bol izazvan toplotom ili pritiskom. One su retke u Evropi, a češće u populacijama sa većim procentom autohtonog američkog porekla. Istraživači sada ispituju da li je ta osetljivost imala evolucioni značaj.
Neandertalci i naš prag bola: studija povezuje varijante gena SCN9A sa većom osetljivošću na ubod
Neanderthal DNA Shapes Our SensitivityPeter Dazeley - Getty Images
Evropski istraživači objavili su studiju u časopisu Communications Biology koja povezuje tri varijante gena SCN9A, nasleđene od neandertalaca, sa nižim pragom bola (većom osetljivošću) pri ubodu kože. Nalazi ukazuju da su osobe koje nose sve tri varijante osetljivije na ubode nakon prethodnog izlaganja ulju senfa, dok im tolerancija na bol izazvan toplotom ili pritiskom nije promenjena.
Šta je SCN9A i zašto je važan?
Gen SCN9A kodira natrijumski kanal (poznat i kao Nav1.7) koji je ključan za prenos bola u nervnim ćelijama. Promene u ovom genu mogu uticati na to kako senzorne ćelije registruju i prenose signale o povredi ili iritaciji.
Glavni nalazi studije
Istraživači su analizirali tri specifične varijante SCN9A povezujući ih sa eksperimentalnim merenjima bola. Nosioce sve tri varijante karakterisalo je pojačano osećanje bola pri ubodu kože koji je prethodno bio izložen ulju senfa (korišćeno kao sredstvo za senzibilizaciju). Suprotno tome, varijante nisu uticale na reakciju na toplotu ili pritisak — što sugeriše da su promenjeni kanali specifično povezani sa određenim tipovima senzorne obrade.
„Saznajemo sve više o tome šta smo naslijedili od neandertalaca...“, rekao je Kaustubh Adhikari (University College London), ističući da su potrebna dodatna istraživanja da bi se razjasnilo zbog čega su te varijante opstale i da li su bile evolucijski korisne.
Geografska rasprostranjenost i evolucioni kontekst
Autori su otkrili da su ove neandertalske varijante retke u evropskim populacijama, a češće se javljaju u populacijama sa većim udelom autohtonog amerčkog porekla — naročito u nekim latinoameričkim grupama. To objašnjavaju efektima populacionih uskih grla tokom ranog naseljavanja Amerike. Ranije studije iz 2020. su već ukazivale na ulogu SCN9A u razlikama osetljivosti između neandertalaca i modernih ljudi, a nova studija preciznije opisuje mehaničku prirodu promena.
Šta sledi?
Tim planira dalje eksperimente kako bi utvrdio da li je niži prag bola pri ubodu imao vrednost za preživljavanje ili je reč o neutralnoj posledici nasleđa. Razumevanje ovih varijanti može pomoći i u kliničkom sagledavanju poremećaja bola i u razvoju ciljane terapije.
Ovo otkriće dodaje se rastućem spisku osobina koje povezuju neandertalce i savremene ljude, ali takođe otvara pitanja o evoluciji senzacije bola i ulozi nasleđa u današnjem zdravlju.
Pomozite nam da budemo bolji.
