Eksosomi blokiraju regeneraciju neurona i mogu izazvati hroničan bol posle šindera — nova istraživanja otvaraju puteve lečenja

Bol nakon šindera često je izuzetno jak i za neke pacijente traje mesecima ili godinama, što značajno narušava kvalitet života i može izazvati emotivni stres, pa čak i suicidalne misli. Kada bol potraje duže od tri meseca, koristi se termin post-herpetična neuralgija, a postojeće terapije često ne donose zadovoljavajuće olakšanje — manje od 50% pacijenata postigne značajno smanjenje bola.

U novoj studiji iz laboratorije mog tima, objavljenoj u Annals of Neurology, ispitivali smo ulogu malih, neinfektivnih čestica u krvi, poznatih kao eksosomi, u razvoju post-herpetičke neuralgije. Eksosomi prenose bioaktivni teret — proteine i nukleinske kiseline — između ćelija i mogu bitno menjati ponašanje prijemnih ćelija.

Kako eksosomi mogu doprineti hroničnom bolu

Virus Varicella zoster (uzročnik vodenih kozica i šindera) ostaje uspavan u neuronima koji prenose bol. Kod otprilike jedne trećine ljudi može se reaktivirati decenijama kasnije i izazvati šinder; kod 10–18% bol pređe u post-herpetičnu neuralgiju. Zagonetno je da, uprkos vidno normalnoj koži nakon osipa, biopsije pokazuju smanjenje senzitivnih nervnih vlakana u bolnom području — i paradoksalno, taj gubitak ponekad je povezan sa pojačanim bolom.

Exosomes are key to cell function.John W. Kimball/LibreTexts,CC BY-SA

Protivne hipoteze da trajna virusna replikacija objašnjava sve slučajeve, antivirusni lekovi ne sprečavaju pouzdano post-herpetičnu neuralgiju. Zato smo tražili neinfektivne mehanizme koji remete oporavak nerva.

Šta smo uradili

Izolovali smo eksosome iz krvi sedam pacijenata sa post-herpetičnom neuralgijom i uporedili ih sa eksosomima iz krvi sedam kontrolnih ispitanika bez neuralgije. Sadržaj eksosoma iz pacijenata sa neuralgijom imao je znatno više proteina poznatih po tome da potiskuju rast neurona.

U in vitro eksperimentima, ljudski senzorički neuroni izloženi eksosomima pacijenata sa post-herpetičnom neuralgijom pokazali su značajna ograničenja u rastu: neuroni su bili skraćeni, nisu formirali robustnu mrežu i nisu razvili normalne rasta konuse — strukture neophodne za regeneraciju. Genetska aktivnost tih ćelija ukazala je na promene koje aktivno ometaju formiranje rasta konusa, dok su istovremeno neuroni bili u preaktivnom, preosetljivom stanju koje pogoduje bolnim signalima.

Shingles rashes can be debilitatingly painful.lauraag/iStock via Getty Images Plus

Šta to znači za lečenje

Rezultati sugerišu da eksosomi i njihov teret mogu biti važan, ranije zanemaren faktor koji sprečava oporavak nervnih vlakana i održava hronični bol. Ciljanje eksosoma, njihovog sadržaja ili mehanizama kojim utiču na neurone moglo bi otvoriti novu klasu terapija koje se bave uzrokom bola, a ne samo simptomima.

Autori napominju da ovaj fenomen verovatno nije jedinstven za post-herpetičnu neuralgiju — slični mehanizmi mogli bi doprineti i drugim neuropatijama, poput dijabetičke neuropatije.

Ograničenja i naredni koraci

Studija ima ograničenja, uključujući malu veličinu uzorka i eksperimentalne uslove in vitro, pa su potrebne veće kliničke studije i analiza uzoraka prikupljenih tokom vremena. Trenutno se prikupljaju serijski uzorci krvi do godinu dana od pacijenata sa šinderom koji razviju ili ne razviju post-herpetičnu neuralgiju kako bi se preciznije identifikovao štetni teret eksosoma.

Autorsko pravo: Tekst je zasnovan na radu Andrew Bubak-a iz University of Colorado Anschutz i prvobitno je objavljen na The Conversation. Autor prima finansijsku podršku od National Institutes of Health.