Iranski bazarski trgovci, nekada oslonac Islamske revolucije, okrenuli su se protiv klerikalne vlasti zbog rastuće ekonomske krize i pada političkog uticaja. Protesti su započeli krajem decembra u Teheranskom Velikom bazaru i proširili se širom zemlje, dovodeći u pitanje legitimitet režima. Revolucionarne garde su proširile kontrolu nad ključnim delovima ekonomije, dok rial beleži gotovo 50% pad vrednosti u 2025. i zvanična inflacija dostiže 42,5%.
Iranski bazarski trgovci okrenuli se protiv klera — Garde preuzimaju ekonomsku moć i podstiču nemire
FILE PHOTO: People walk past closed shops following protests over a plunge in the currency's value, in the Tehran Grand Bazaar, Tehran, Iran, December 30, 2025. Majid Asgaripour/WANA (West Asia News Agency) via REUTERS/File Photo
Iranski bazarski trgovci, koji su decenijama činili finansijsku osu Islamske revolucije, sve otvorenije se okreću protiv verskog klera i establišmenta, zbog dugotrajnog ekonomskog pritiska, propusta u upravljanju i rasta moći Revolucionarnih gardi.
Bazar kao okidač protesta
Talas protesta počeо je krajem decembra u Teheranskom Velikom bazaru, gde su stotine prodavaca, od malih radnji do velikih veletrgovaca, protestovale zbog oštrog pada vrednosti riala i sve veće neizvesnosti pri obavljanju trgovine.
'Patimo. Ne možemo da uvozimo robu zbog američkih sankcija i zato što samo Garde ili oni povezani s njima kontrolišu ekonomiju. Oni misle samo o sopstvenoj dobrobiti', rekao je jedan trgovac iz Velikog bazara, govoreći pod uslovom anonimnosti.
Garde i ekonomija
Revolucionarne garde, koje je formirao Ruholah Homeini, postepeno su širile uticaj iz vojnog u ekonomski domen — od nafte i transporta do komunikacija i građevinarstva. Njihove mreže i kompanije često funkcionišu u senci, koristeći mogućnosti koje su nastale usled zapadnih sankcija.
Analitičari i zvaničnici navode da država, zbog strukture vlasti i uticaja garde, ne raspolaže punom kontrolom nad ključnim segmentima privrede, što ograničava sposobnost vlade da brzo ublaži ekonomsku krizu.
Skok inflacije, pad riala i društvene posledice
Zvanični podaci navode da je inflacija u decembru dostigla 42,5%, dok je rial u 2025. izgubio gotovo polovinu vrednosti u odnosu na dolar. Nestabilnost cena ostavlja trgovce nesigurnim pri odlučivanju o kupovini i prodaji, što je dodatno podstaklo nezadovoljstvo u bazaru i šire.
Reakcija vlasti i razmere protesta
Protesti su se ubrzo radikalizovali i proširili širom zemlje. Demonstranti su palili portrete vrhovnog vođe Alija Hameneija i uzvikivali parole protiv režima, uprkos upotrebi suzavca, pendreka i, po brojnim izveštajima, bojeve municije od strane snaga bezbednosti.
Vlasti optužuju strane sile, pre svega SAD i Izrael, za podsticanje nemira, dok istovremeno oslanjaju na Revolucionarne garde i paramilitarni Basidž kako bi ugušile proteste.
Brojke i izvori
U.S.-based rights group HRANA reported verifikovala je smrt 544 ljudi — 496 demonstranata i 48 pripadnika bezbednosnih snaga — i 10.681 privođenje od početka protesta 28. decembra. Reuters nije mogao nezavisno da potvrdi te brojke, a iranske vlasti nisu objavile sopstvene, nezavisno verifikovane podatke.
Pogled unapred
Strukturni problemi — kombinacija međunarodnih sankcija, rasta uticaja garde u ekonomiji i upravljačkih promašaja — stvaraju ambijent u kojem je brzo rešenje teško ostvarivo. Mnogi trgovci i građani vide rastuće ekonomske i društvene razlike između elite i šire populacije kao glavni faktor destabilizacije.
(Tekst: Parisa Hafezi; uređivanje: Frances Kerry)
Pomozite nam da budemo bolji.
