Sažetak: Boeingov Starliner je prošle godine poleteo sa dva astronauta i uspešno se dokirao na ISS, ali zbog curenja helijuma izgubio je četiri od 28 potisnika, pa su astronauti ostali na stanici devet meseci umesto planirane dve nedelje. NASA je narednu misiju prebacila u bezposadnu dok traje istraga, a nezavisni panel kritikovao je umanjivanje problema i nedovoljnu transparentnost. Panel, na čelu sa članom Markom Sirangelom, zahteva hitno formalno prijavljivanje „bliskih promašaja” kako bi se rizici pravilno ocenili.
Neuspešan Probni Let Boeingovog Starlinera: Curenje Helijuma, Gubitak Potisnika i Kritike Panelа Bezbednosti
Boeing's Starliner spacecraft on the ground during an inspection. - Nasa/Getty Images
Boeingov svemirski brod Starliner imao je tehničkih problema tokom razvoja, ali prošlogodišnji probni let sa dva astronauta na brodu privukao je posebnu pažnju javnosti i stručne zajednice. Iako je lansiranje odobreno uprkos ranijim sumnjama u vezi sa curenjem helijuma, povratak letelice je otkrio ozbiljne bezbednosne rizike.
Starliner se uspešno dokirao na Međunarodnu svemirsku stanicu (ISS), ali su astronauti Butch Wilmore i Sunita "Suni" Williams ostali zaglavljeni na stanici devet meseci, umesto planirane dve nedelje. Uzrok zastoja bila su curenja helijuma koja su dovela do kvara u potisnicima za kontrolu reakcije.
Tehnički detalji: Tokom misije Starliner je izgubio četiri od ukupno 28 potisnika za kontrolu reakcije (RCS). Iako to na prvi pogled zvuči kao mali broj, još jedan neuspeh potisnika mogao bi da onemogući pouzdanu kontrolu položaja letelice pri pristajanju i povratku na Zemlju — naročito opasno pri približavanju pokretnoj orbitalnoj stanici sa posadom.
spacecraft like boeing starliner in space above the earth - Dima_zel/Getty Images
Posledice ovakvih kvarova nisu samo rizik po živote astronauta, već i potencijalna opasnost od stvaranja svemirskog otpada u slučaju sudara, što bi moglo ugroziti satelite, ISS i druge misije.
Reakcija NASA i istraga: Nakon povratka letelice i astronauta, NASA je pokrenula istragu i odlučila da narednu misiju Starlinera sprovede bez posade dok se ne razjasne uzroci kvara. Pojavio se nezavisni panel za bezbednost koji je kritikovao način na koji je agencija iznosila informacije o incidentu, navodeći da su problemi bili umanjivani i da informacije nisu pravovremeno podeljene sa bezbednosnim timovima.
Mark Sirangelo, član panela, naglasio je da „NASA mora formalno i što je pre moguće prijaviti svaku nezgodu ili 'bliski promašaj' kako bi se incident odmah podigao na bezbednosni tim i sprovela odgovarajuća procena rizika.”
Panel je ukazao i na razliku između tvrde tvrdnje da se „radi na dokazivanju bezbednosti povratka” i jasnog saopštenja da je povratak putem Starlinera u datom trenutku nesiguran — pri čemu je drugi pristup prikladniji radi zaštite posade i opreme.
A rocket taking off at Cape Canaveral, rocket booster engines firing, smoke surrounding the rocket. - Nasa/Getty Images
Šta dalje? Iako je deo javnosti i stručnjaka pozvao na prekid programa, NASA i dalje planira da razvija i koristi Starliner, ali uz strože provere i izmene u procedurama. Astronauti koji su koristili Starliner izjavljivali su da bi ponovo poleteli tom letelicom ukoliko budu sigurni da su svi ključni problemi rešeni.
Uzrok sistemskih problema u Boeingovoj proizvodnji i dalje se ispituje. Dok istraga traje, ključni zahtevi su transparentnost prijavljivanja incidenata, detaljna analiza uzroka curenja i mehaničkih kvarova, te dodatne sigurnosne provere pre povratka posade u narednim misijama.
Zaključak: Incident sa Starlinerom podsetnik je da su svemirske misije visoko rizične i da zahtevi za bezbednost moraju biti najviši prioritet. Jasna prijava problema, brza analiza rizika i odgovarajuće korektivne mere ostaju ključni za poverenje javnosti i bezbednost posada.
Pomozite nam da budemo bolji.
