Studija zasnovana na podacima sa teleskopa XRISM pokazuje da je disk oko supermasivne crne rupe Sagittarius A* u centru Mlečnog Puta mogao emitovati rendgenske zrake do 10.000 puta jače nego danas. Naučnici su to zaključili posmatrajući molekularne oblake koji reflektuju prošlo zračenje, što omogućava uvid u aktivnost crne rupe pre nekoliko stotina i hiljadu godina. Rad je predstavljen na sastanku American Astronomical Society i prihvaćen za objavu u Astrophysical Journal Letters; uzrok promene ostaje nepoznat.
Sagittarius A* Nekada Je Mogaо Sijati 10.000× Jače — XRISM Otkriva Nedavnu Prošlost
Supermasivne crne rupe ostaju jedne od najvećih zagonetki savremene astronomije. Među njima je i Sagittarius A* (Sgr A*), supermasivna crna rupa u centru našeg Mlečnog Puta. Novi rad, zasnovan na podacima sa rendgenskog teleskopa XRISM, baca novo svetlo na to kako se ponašala tokom poslednjih nekoliko stotina do hiljadu godina.
Uobičajeno, materijal koji pada prema supermasivnoj crnoj rupi — prašina, gas i drugi oblici materije — stvara snažnu emisiju X-zraka i svetlosti dok se zagreva u akrecionom disku. Danas je Sgr A* relativno tih: emituje samo „fini mlaz zračenja“, kako navodi Steve DiKerby, postdoktorant na Odeljenju za fiziku i astronomiju Michigan State University i koautor rada.
Kako su naučnici gledali u prošlost
DiKerby i saradnici iskoristili su XRISM da posmatraju oblake molekularnog gasa oko centra Galaksije. Ti oblakе funkcionišu kao kosmičko ogledalo koje reflektuje nekadašnje rendgensko zračenje iz oblasti oko crne rupe — što omogućava uvid u njeno „prošlo“ svetlo.
„Možemo odrediti koliko je Sgr A* bila sjajna danas, ali i kako se činila pre 100 ili 1.000 godina,“ objašnjava DiKerby.
Analize pokazuju da je akrecioni disk oko Sgr A* mogao emitovati rendgenske zrake i do 10.000 puta jače nego danas. Štaviše, takva pojačana aktivnost mogla se dogoditi pre samo nekoliko stotina godina, što, ukoliko je tačno, znači da je galaktičko jezgro bilo znatno življe u ne tako davnoj prošlosti.
Za perspektivu: najjači zabeleženi rendgenski bljesak Sgr A* dogodio se 2013. godine, ali njegova jačina iznosila je tek oko 1 % one koju naučnici sada rekonstrušu za moguće prošle erupcije. Nalazi su predstavljeni na sastanku American Astronomical Society i prihvaćeni za objavu u Astrophysical Journal Letters.
Mogući uzroci i šta sledi
Iako su dokazi za raniju snažnu aktivnost jasni iz reflektovanih X-zraka, uzrok naglog pojačanja i kasnijeg prigušenja ostaje nepoznat. Moguće objašnjenja uključuju privremeno pojačan dotok gasa (npr. infall oblaka gasa), odvrtanje materijala iz neposrednog okruženja crne rupe ili poremećaj prouzrokovan prilivom zvezde ili njenog materijala. Ipak, sve su to još spekulacije koje zahtevaju dodatna posmatranja i modelovanje.
Dalja posmatranja XRISM‑a, kao i podaci iz sondi poput Chandra i XMM-Newton, pomoći će da se bolje razume učestalost ovakvih epizoda i mehanizmi koji pokreću iznenadne promene u sjaju galaktičkih centara.
Zaključak: Otkrivena refleksija rendgenskih zraka u molekularnim oblaцima sugeriše da je Sgr A* bio mnogo aktivniji pre nekoliko stotina godina. Ovo otkriće menja našu sliku „mirnog“ centra Milankovog Puta i otvara nova pitanja o tome kako se supermasivne crne rupe hrane i osciluju kroz vreme.
Pomozite nam da budemo bolji.
