Analiza uzoraka koje je prikupila misija Chang’e‑6 sugeriše da je ogroman udar u oblasti South Pole–Aitken mogao prokuvati unutrašnjost Meseca i promeniti raspodelu elemenata. Uzorci sa dalje strane sadrže znatno teže izotope kalijuma u poređenju sa bliskom stranom, dok su razlike u izotopima gvožđa manje izražene. Iako su potrebni dodatni uzorci za potvrdu, rezultati podržavaju ulogu velikih udarnih događaja u oblikovanju lunarne kore i plašta.
Ogroman Udar Možda Objašnjava Zašto Je Mesec Asimetričan — Novi Dokazi Iz Chang’e‑6
Lead image: NASA/JPL-Caltech
Mesec je izraženo asimetričan: strana okrenuta Zemlji ima tanju koru i velike tamne ravnice bazalta, dok je dalja strana deblje kore i prekrivena kraterima. Novi rezultati iz uzoraka koje je prikupila kineska misija Chang’e‑6 donose važne dokaze koji podržavaju hipotezu da je ogroman asteroidni udar igrao ključnu ulogu u toj razlici.
Strana okrenuta ka nama ima koru debelu oko 25 milja (~40 km), dok je kora dalje strane približno 40 milja (~64 km) duboka. Dalja strana je svetlija i bogatija kraterima, a bliža je prekrivena velikim ravnicama bazalta nastalim iz drevnih tokova lave — razlike koje su naučnici prvi put jasno uočili 1959. zahvaljujući snimcima sovjetske letelice Luna 3.
Chang’e‑6 je vratio na Zemlju prve uzorke sa dalje hemisfere, iz ogromnog South Pole–Aitken bazena — udarnog kratera koji pokriva skoro četvrtinu površine Meseca, sa prečnikom većim od 1.550 milja (~2.500 km) i prosečnom dubinom oko 6 milja (~10 km). Takav ogroman udar mogao je duboko promeniti raspodelu materijala u lunarnom plaštu i kori.
Tim sa Kineske akademije nauka analizirao je četiri mala komadića bazalta iz dalje strane koja sadrže materijal iz plašta, i uporedio ih sa uzorcima sa bliže strane prikupljenim tokom misija Apollo i Chang’e‑5. Ispitivanja su merila izotope kalijuma i gvožđa — atome istog elementa koji se razlikuju po broju neutrona i zbog toga po masi.
Rezultati, objavljeni u Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS), pokazuju da su izotopi kalijuma u uzorcima sa dalje strane značajno teži nego u uzorcima sa bliže strane, dok su razlike u izotopima gvožđa mnogo manje izražene. Dok vulkanska aktivnost može objasniti razlike u gvožđu, činjenica da kalijum na daljoj strani sadrži relativno teže izotope ukazuje na proces isparavanja lakših izotopa — moguć znak veoma visokih temperatura.
Naučnici objašnjavaju da je ogroman udar mogao „prokuvati“ unutrašnjost Meseca: pri veoma visokim temperaturama lakši izotopi kalijuma isparavaju, a teži ostaju, što bi promenilo hemijsku ravnotežu i potencijalno usmerilo kalijum i gvožđe ka bližoj strani, podstičući kasniju vulkansku aktivnost koja je oblikovala tamne mare.
Iako su nalazi ohrabrujući, autori naglašavaju da su preliminarni: za potvrdu hipoteze potrebni su dodatni uzorci i dalja analiza. Ipak, studija pojačava ideju da veliki udarni dogadaji igraju ključnu ulogu u oblikovanju sastava lunarnog plašta i kore.
Zaključak: Uzorci Chang’e‑6 daju prve direktne geokemijske dokaze da je masivan udar na daljoj strani mogao promeniti unutrašnju termalnu i hemijsku strukturu Meseca, što objašnjava njegovu današnju asimetriju.
Izvor: rezultati analize tima Kineske akademije nauka objavljeni u PNAS; originalna priča prvobitno predstavljena u Nautilus.
Pomozite nam da budemo bolji.
