Sažetak: Vođa ELN-a Antonio García izjavio je da će se njegova grupa pridružiti drugima ukoliko Sjedinjene Države pokrenu vojne operacije u Kolumbiji. Lideri disidentskih grupa, uključujući Ivana Mordisca, pozvali su na formiranje "velikog pobunjeničkog fronta". Pritisak SAD i optužbe za trgovinu drogom dodatno pogoršavaju tenzije duž kolumbijsko-venecuelanske granice.
Vođa ELN Podržava Pakt Protiv Američkih Operacija u Kolumbiji — Poziv Na „Veliki Pobunjenički Front“
ELN Guerrilla First Commander Antonio Garcia photographed in Havana in June 2023 (YAMIL LAGE)(YAMIL LAGE/AFP/AFP)
Komandant najveće kolumbijske gerilske grupe ELN izjavio je za AFP da njegova organizacija podržava pozive na ujedinjenje levičarskih milicija kako bi se odbile eventualne vojne operacije Sjedinjenih Država u Kolumbiji.
„Ako je to da branimo otadžbinu od strane stranog agresora, priključićemo se borbi,“ rekao je vođa ELN-a Antonio García, odgovarajući na pozive na jedinstvo frakcija.
Kontekst i optužbe
Predsednik SAD Donald Trump je, nakon svrgavanja Nicolása Madura u Venecueli, sugerisao da bi američke snage mogle usmeriti svoje operacije i na Kolumbiju. Trump je takođe optužio Kolumbiju da ne čini dovoljno u borbi protiv krijumčarenja narkotika ka SAD.
Nakon tih tenzija, zvaničnici iz Bogote navode da je ELN, procenjen na oko 6.000 boraca, pored ideološkog profila i jedna od uticajnijih kriminalnih mreža umešanih u trgovinu drogom. Grupa kontroliše delove pograničnog pojasa između Kolumbije i Venecuele i pre sukoba sa venezuelanskim režimom imala je bliske veze sa Karakasom.
Ujedinjeni front
Druge pobunjeničke frakcije, uključujući disidente raspustnog FARC-a na čelu sa Ivanom Mordiscom, javno su pozvale na pakt jedinstva da bi se, kako kažu, odbio „kolonijalni“ pritisak SAD. Mordisco je u video-poruci pozvao na hitan samit pobunjeničkih komandanata iz Kolumbije i šire regije kako bi „stvorili veliki pobunjenički front“.
Antonio García: „ELN čini ono što mora u svakoj fazi borbe.“
Reakcije vlasti i međunarodni okvir
Kolumbijski ministar odbrane Pedro Sánchez izjavio je da gerile traže jedinstvo jer im je, po njegovim rečima, pretnja „smrtonosnim akcijama“ porasla. Pod pritiskom Vašingtona, predsednik Gustavo Petro je pristao na „zajedničke akcije“ protiv ELN-a i drugih krijumčara droge. Odnosi između Vašingtona i Bogote imaju dugu istoriju bezbednosne saradnje, ali su se dodatno zaoštrili u poslednjim zbivanjima.
Moguće posledice
Kolumbija optužuje ELN za napade i otmice pripadnika oružanih snaga, pri čemu se pobunjenici navodno povlače u zadnje baze na teritoriji Venecuele. Eventualni šturmoviti napadi ili aktivnosti na tlu Kolumbije koje bi uključivale američke snage označile bi proširenje vojne kampanje protiv navodnih krijumčarskih mreža. Od septembra se, prema izveštajima, veruje da su američke snage izvele vazdušne udare na brodove osumnjičene za krijumčarenje, pri čemu je stradalo više od 100 ljudi.
Granica između Kolumbije i Venecuele duga oko 2.200 kilometara ostaje poprište rivalstava između naoružanih grupa koje se bore za kontrolu prihoda od trgovine drogom, ilegalne eksploatacije ruda i krijumčarenja.
Napomena: Informacije u članku zasnovane su na izjavama i dostupnim izvorima iz perioda izveštavanja; situacija u regionu može brzo da se promeni.
Pomozite nam da budemo bolji.
