Topljenje glečera može rasteretiti oko 245 vulkana prekrivenih ledom, što povećava verovatnoću intenzivnije vulkanske aktivnosti. Poseban primer je islandski vulkan Bárðarbunga ispod Vatnajökulla, čija je zadnja velika erupcija bila 2014. godine. Istorijski podaci pokazuju da povlačenje leda može voditi vekovima pojačane aktivnosti, a to predstavlja ozbiljan rizik za milione ljudi širom sveta.
Naučnici Upozoravaju: Topljenje Glečera Može „Probuditi” 245 Vulkanа Prekrivenih Ledom
Photo Credit: iStock
Prema studiji iz 2020. godine na koju se poziva CNN, oko 245 vulkana širom sveta je potpuno ili delimično prekriveno ledom. Dok većina ljudi prvo pomisli na podizanje nivoa mora, topljenje glečera može imati i drugačiji, manje vidljiv, ali ozbiljan efekat: rasterećenje tla koje omogućava veću proizvodnju magme i pojačanu vulkansku aktivnost.
Kako topljenje leda utiče na vulkane
Ledeni pokrivač vrši pritisak na tlo i time ograničava izlazak magme. Kako se led povlači, taj pritisak se smanjuje, tlo se može podići i povećava se verovatnoća intenzivnijih izlivanja magme ili eksplozivnijih erupcija. Naučnici istražuju koliko brz i koliki povratak aktivnosti možemo očekivati kako se planete zagreva.
Primer: Bárðarbunga (Island)
Posebna pažnja usmerena je na islandski vulkan Bárðarbunga, koji leži ispod ledenog pokrivača Vatnajökull. Kaldera Bárðarbunge zauzima oko 25 kvadratnih milja (~65 km²) i ispunjena je ledom. Serija zemljotresa u januaru i narednim mesecima ukazala je na kretanje magme ispod leda, što je zabrinulo vulkanologe.
Prema izveštaju CNN-a: „Gigantski islandski 'ledeni vulkani' mogu se buditi nakon decenije uspavanosti.”
Kada se Bárðarbunga poslednji put probudila 2014. godine, izazvala je najveću eruipciju na Islandu u više od 200 godina, izbacujući fontane lave visoke stotinama stopa.
Istorijska perspektiva i globalni rizici
Posle ledenog doba, kako se led povlačio sa Islanda tokom nekoliko hiljada godina, vulkanska aktivnost se povećala prema proceni 30–50 puta i trajala je oko 1.500 godina, navodi Michelle Parks iz Islandske meteorološke službe. Stručnjaci trenutno procenjuju da li se može očekivati sličan rast aktivnosti u narednim decenijama usled savremenog otapanja leda.
Ledeni vulkani nisu ograničeni na Island: takvi sistemi postoje i na Aljasci, u Britanskoj Kolumbiji, Kaliforniji, na poluostrvu Kamčatka, duž pacifičke obale Južne Amerike i u Antarktiku. Prema proceni profesora geoznanosti Ben Edwardsa, oko 160 miliona ljudi živi u krugu od 60 milja od vulkana pokrivenih ledom, dok je otprilike 200.000 ljudi smešteno unutar 3 milje od takvih vulkana.
Druga istraživanja i neizvesnosti
U Andima (Čile) geološke prilike su drugačije: potiskivanje leda usled pokreta tektonskih ploča može dodatno menjati pritiske na magmu, a vulkani su često bliže naseljenim područjima. Istraživači, među kojima je Pablo Moreno‑Yaeger sa Univerziteta Wisconsin–Madison, koriste metode kao što je datiranje kristala da bi rekonstruisali istoriju prošlih erupcija i bolje procenili rizike.
Kako kaže Moreno‑Yaeger: „Kada govorimo o klimatskim promenama, mi uvek govorimo o haosu.”
Šta to znači za javnost
Susret lave i leda može proizvesti eksplozivne, takozvane phreatomagmatske erupcije, velike oblake pepela koji utiču na avio-saobraćaj i zdravlje, kao i iznenadne poplave topljenje (jökulhlaups) kada se talasi topljenja naglo ispuste izpod ledenjaka. I dok naučnici nastavljaju da prate signale i modeliraju moguće scenarije, osnovna poruka je jasna: klimatske promene mogu pojačati geološke rizike koje je dosad otežano predvideti.
Zaključak: Iako postoje neizvesnosti u vremenu i obimu reakcije vulkana na otapanje leda, moderni podaci i istorijski primeri pokazuju da je ovo realna i globalno relevantna pretnja koja zahteva praćenje i pripremu.
Pomozite nam da budemo bolji.
