Francuska i Velika Britanija razmatraju ograničenja pristupa društvenim mrežama za decu i mlađe tinejdžere nakon Australije koja je uvela zabranu za mlađe od 16 godina. Stručnjaci su podeljeni: neki istraživači ukazuju na povezanost prekomernog korišćenja mreža sa pogoršanjem mentalnog zdravlja, dok drugi upozoravaju da potpuna zabrana može imati neželjene posledice i da su potrebne ciljane mere. Evaluacija australijskog modela i dalje je ključna za donošenje odluka.
Francuska i Britanija Razmatraju Zabranu Društvenih Mreža Za Mlade Posle Australije — Stručnjaci Podeljeni
Should teens be banned from social media? Some countries are considering following Australia's lead (BERTRAND GUAY)(BERTRAND GUAY/AFP/AFP)
Više evropskih zemalja, među kojima su Francuska i Velika Britanija, razmatra uvođenje ograničenja ili zabrana korišćenja društvenih mreža za decu i mlađe tinejdžere, inspirisano nedavnom odlukom Australije da zabrani pristup platformama korisnicima mlađim od 16 godina. Debata između političara, roditelja i naučnika ostaje žustra: da li je rešenje stroga zabrana ili ciljane, nijansirane mere za zaštitu mentalnog zdravlja mladih?
Zašto se razmišlja o zabrani
Zagovornici strože regulative navode rastuće pokazatelje pogoršanja mentalnog zdravlja mladih i povezuju prekomerno korišćenje društvenih mreža sa povećanim anksioznostima, depresijom i drugim emotivnim problemima. Britanski premijer Keir Starmer izjavio je da je neophodno „više raditi na zaštiti dece“ dok francuski zvaničnici razmatraju zakon kojim bi se ograničio pristup mlađima od 15 godina.
Šta kažu studije
Pregled koji je vodio Michael Noetel i objavljen u Psychological Bulletin analizirao je više od 100 studija i ukazao na postojanje začaranog kruga: prekomerno vreme provedeno pred ekranima (posebno na društvenim mrežama i igrama) povezano je sa pogoršanjem dobrobiti, što potom tera mlade da traže utehu upravo na tim platformama.
S druge strane, velika longitudinalna studija objavljena u JAMA Pediatrics koju je vodio Ben Singh pratila je preko 100.000 mladih i pokazala da su najlošije prolazili ili oni koji su koristili društvene mreže više od dva sata dnevno ili oni koji ih uopšte nisu koristili; najbolji ishodi zabeleženi su kod umerenih korisnika.
Francuska agencija za javno zdravlje ANSES je nakon pregleda zaključila da društvene mreže imaju više štetnih efekata za adolescente, posebno devojčice, ali da nisu jedini razlog pada mentalnog zdravlja mladih.
Argumenti protiv opšte zabrane
Protivnici potpune zabrane upozoravaju da bi ona mogla imati neželjene posledice: tehnološki vešti tinejdžeri lako mogu zaobići ograničenja, dok bi zabrana oslabila ulogu roditelja i škole u usmeravanju bezbednog korišćenja. Kritičari takođe ističu da dokazi nisu jednoznačni i da su potrebne ciljane, dokazana rešenja (edukacija, bolja zaštita privatnosti, obaveze za platforme) umesto crudne zabrane.
Primenjivost australijskog modela i naredni koraci
Australija je nedavno saopštila da su tehnološke kompanije blokirale oko 4,7 miliona naloga registrovanih kao korisnici mlađi od 16 godina, ali evaluacija efekata zabrane tek sledi. Neki istraživači predlažu oprez: sačekati rezultate iz Australije pre donošenja trajnih zakona, dok drugi smatraju da je regulacija „opklada vredna rizika“ zbog potencijalne koristi po javno zdravlje.
Zaključak
Debata o zabrani društvenih mreža za mlađe korisnike ostaje otvorena i polarizovana. Dok neki stručnjaci i političari vide zabranu kao brz i odlučan korak za zaštitu mladih, drugi pozivaju na uravnotečen, dokazan pristup koji kombinuje edukaciju, tehnološka rešenja i odgovornost platformi i roditelja.
Pomozite nam da budemo bolji.
