Iranci su skoro dve nedelje bez punog interneta nakon protesta i nasilne represije koja je, prema aktivistima, odnela više od 4.000 života. Vlada procenjuje štetu na 2,8–4,3 miliona $ dnevno, dok nezavisna analiza NetBlocks ukazuje na gubitke veće od 37 miliona $ dnevno. Mala preduzeća koja su poslovala preko društvenih mreža prijavljuju pad prihoda i do 90%, a tužilaštvo je pokrenulo zaplene imovine nekih kafića i javnih ličnosti.
Isključenje interneta guši iranska preduzeća — dnevni gubici procijenjeni na desetine miliona dolara
A man checks information on a yogurt's package at a store in Tehran, Iran, Friday, Jan. 16, 2026. (AP Photo/Vahid Salemi)(ASSOCIATED PRESS)
Iranci su skoro dve nedelje izloženi najdužem i najoštrijem isključenju interneta u istoriji Islamske Republike, što ne samo da ograničava pristup informacijama i spoljnom svetu, već i ozbiljno ugrožava privredu koja zavisi od mrežnog oglašavanja i e‑trgovine.
Šta se dogodilo
Vlasti su prekinule pristup internetu 8. januara nakon početka protesta 28. decembra koja su usledila zbog pada vrednosti riala i drugih društvenih tenzija. Aktivisti navode da je tokom represije poginulo više od 4.000 ljudi. U proteklim danima omogućen je samo ograničen pristup domaćim sajtovima, a Google radi delimično — većina rezultata ostaje nedostupna.
Vehicles drive in downtown Tehran, Iran, Friday, Jan. 16, 2026. (AP Photo/Vahid Salemi)(ASSOCIATED PRESS)
Ekonomija i neposredne posledice
Zvanične procene štete koje citira državna agencija IRNA, a koje je izneo zamenik ministra komunikacija Ehsan Chitsaz, kreću se od 2,8 do 4,3 miliona dolara dnevno. Međutim, organizacija NetBlocks procenjuje da stvarni gubici mogu iznositi više od 37 miliona dolara dnevno, računajući širi ekonomski uticaj.
Pad vrednosti riala (preko 1,4 miliona riala za 1 USD) ubrzao je inflaciju i poskupljenje osnovnih namirnica, a promena cena goriva u decembru dodatno je zaoštrila nezadovoljstvo građana. Prethodna iskustva pokazuju da prekidi interneta imaju dugoročan uticaj: jedna procena iz 2021. navodi da su iranska preduzeća ostvarivala do 833 miliona dolara godišnje prodaje preko društvenih mreža, dok su prekidi tokom protesta 2022. prema nekim procenama koštali državu oko 1,6 milijardi dolara.
People shop fruits at a store in Tehran, Iran, Friday, Jan. 16, 2026. (AP Photo/Vahid Salemi)(ASSOCIATED PRESS)
Uticaj na mala preduzeća i potrošače
Mali trgovci koji su zavisili od Instagrama i Telegrama prijavljuju drastičan pad prihoda — ponekad i do 90%. Jedan vlasnik prodavnice za kućne ljubimce u Teheranu rekao je da mu je promet opao za 90% jer kupci ne koriste domaće alternative koje je predložila vlada. Atmosfera nesigurnosti i talas hapšenja (prema izveštajima, decenije hiljada uhapšenih) smanjuju potrošnju: mnoge radnje i restorani rade, ali su poluprazni jer ljudi kupuju uglavnom osnovne namirnice.
„Naš poslovni život nestaje. Naše delatnosti se uništavaju,“ napisao je jedan čitalac na sajtu bliskom Iranskom revolucionarnom gardu, odražavajući zabrinutost širokih slojeva društva.
Pravni pritisak i zaplene
Uz ekonomske posledice, tužilaštvo je počelo akcije protiv pojedinih biznisa: prema izveštajima državne agencije Mizan, tužilaštvo u Teheranu podnelo je papire za zaplenu imovine oko 60 kafića koja je označilo kao umešana u proteste, a najavljena su i potraživanja imovine sportista, filmskih radnika i drugih. Neki kafići u Teheranu i Širazu već su zatvoreni.
Zaključak
Prekid interneta dodatno pogoršava već ozbiljne ekonomske probleme u Iranu uz podjednako značajne socijalne i političke posledice. Dok se zvanične i nezavisne procene razlikuju u iznosima, jasno je da su štete za mala preduzeća i šire tržište znatne, a neizvesnost oko povratka pune konektivnosti ostavlja mnoge kompanije u ćorsokaku.
Pomozite nam da budemo bolji.
