Lia (@liaandtheworld) raskrinkala je viralni grafikon Christyja i Spencera koji poredi 73 klimatska modela sa satelitskim i radiosonde podacima. Glavni problemi su korišćenje zastarelih ili nekorigovanih satelitskih merenja (sateliti mere mikrotalasno zračenje, a ne temperaturu direktno) i selektivno upoređivanje podataka. Nakon ispravki i korekcija, satelitski podaci pokazuju značajnije zagrevanje i slažu se sa modelima.
Lia raskrinkala viralni grafikon: Zašto su satelitski podaci Christyja i Spencera pogrešni
Photo Credit: TikTok
Lia (@liaandtheworld), bivša mlada pregovaračica za klimu u SAD i popularna TikTokerka, detaljno je demontirala viralni grafikon Johna Christyja i Roya Spencera koji poredi rezultate 73 klimatska modela sa satelitskim i radiosonde podacima.
Šta grafikon prikazuje — i zašto vara
Grafikon prikazuje rast temperaturnih projekcija iz brojnih klimatskih modela nasuprot navodno „ravnim“ satelitskim i radiosonde merenjima. Na osnovu te vizualne razlike, autori grafikona impliciraju da su naučne procene zagrevanja preuveličane. Lia objašnjava da taj zaključak proističe iz kombinacije zastarelih podataka, pogrešne obrade i namernog ili nenamernog upoređivanja nepodudarnih skupova podataka.
Glavne tehničke zamerke
Sateliti ne mere temperaturu direktno. Oni detektuju mikrotalasno (brightness) zračenje koje se potom konvertuje u temperaturu—proces koji zahteva niz kalibracija.
„Grafikon koristi zastarele i pogrešne satelitske podatke“, kaže Lia, objašnjavajući da bez ispravnih korekcija pomeranja i kalibracije dobijeni trend može biti znatno umanjen.
Pomeranja satelita i korekcije su ključne. Kako sateliti odstupaju u svojoj putanji ili instrumenti stare, podaci moraju biti korigovani. Lia navodi da su, kada su nezavisni naučnici izvršili te korekcije, trendovi zagrevanja u satelitskim serijama postali znatno izraženiji — neki analitički rezultati pokazuju da se procenjeni trend zagrevanja i do utrostručio u odnosu na nesređene podatke (vidi studiju u Journal of Climate, 2017).
Izbor atmosferskog sloja i selekcija podataka. Christy i Spencer upotrebljavaju merenja jednog sloja atmosfere (koji je teško precizno protumačiti) i, kako navodi Lia, porede najtoplije modelske procene sa hladnijim delovima svojih observacionih skupova — što pojačava razliku i daje obmanjujući utisak neusaglašenosti.
Širi kontekst i poverenje u modele
Lia podseća da višegodišnja akademska literatura pokazuje visok stepen saglasnosti da ljudske aktivnosti doprinose globalnom zagrevanju — pregledi literature nalaze da velika većina savremenih studija potvrđuje ljudski uticaj na porast temperatura. Korektno podešeni satelitski i radiosonde podaci uglavnom su u skladu sa modelima koji predviđaju zagrevanje.
Zašto je važno prepoznati takve grafikone
Naftne i gasne kompanije i drugi akteri ponekad podržavaju ili šire sadržaj koji relativizuje klimu kako bi zaštitili svoje interese. Lia upozorava da sofisticirane kampanje dezinformacija mogu dopreti do široke publike preko mreža i uticajnih kreatora sadržaja, pa je kritička analiza podataka i izvora neophodna.
Publici su se svideli Lieini jasni i obrazloženi odgovori: komentari su hvalili njen rad i zahvaljivali joj na borbi protiv netačnih tvrdnji.
Zaključak: Viralni grafikon Johna Christyja i Roya Spencera ne dokazuje da su klimatski modeli netačni — problem leži u zastarelim ili nepravilno korigovanim podacima i u selektivnom upoređivanju. Kada se koriste ažurirane i korektno obrađene serije podataka, većina merila pokazuje jasno zagrevanje u skladu sa modelima.
Pomozite nam da budemo bolji.
