Jamaat‑e‑Islami doživljava politički preporod nakon studentskog ustanka 2024. i ukidanja zabrane; ankete pokazuju da se približava BNP‑u pred izbore 12. februara. Stranka ističe organizacionu snagu i obećava reforme u okviru ustava, dok kritičari podsećaju na njen sporan položaj tokom rata 1971. i mogućnost tenzija u odnosima sa susedima. Ishod izbora predstavlja test za prihvatljivost islamističke stranke u modernom Bangladešu.
Jamaat‑e‑Islami U Usponu: Može Li Islamistička Partija Povesti Bangladeš?
Jamaat-e-Islami leaders and supporters during a rally in Dhaka, Bangladesh [File: Munir Uz Zaman/AFP]
Dhaka — Po prvi put u životu, Abdur Razzak, 45‑godišnji bankar iz okruga Faridpur, smatra da partija koju podržava ima realnu šansu da postane vodeća snaga u narednoj vladi.
Bangladeš će 12. februara održati opšte izbore — prvi nakon studentskog ustanka koji je u avgustu 2024. svrgаo dugogodišnju premijerku Sheikhu Hasinu. Privremenu vladu predvodi nobelovac Muhammad Yunus, koji je nakon ustanka zabranio Awami League, što je politički pejzaž pretvorilo u bipolarni duel između Bangladesh Nationalist Party (BNP) i koalicije okupljene oko Jamaat‑e‑Islami i National Citizen Party (NCP), nastale iz 2024. studentskog pokreta.
Šta pokazuju ankete
Recentne ankete ukazuju da je Jamaat u velikom naletu i da se približava BNP‑u: istraživanje International Republican Institute‑a iz decembra dalo je BNP‑u 33% a Jamaatu 29%, dok su istraživanja domaćih agencija pokazala 34,7% za BNP i 33,6% za Jamaat. Analitičari upozoravaju da ankete pokazuju zamah, ali ne i sigurnu pobedu.
Kratka istorija i kontoverze
Jamaat‑e‑Islami je osnovao Syed Abul Ala Maududi 1941. kao transregionalni islamistički pokret, a nakon podele indijskog potkontinenta razvio se u zasebnu političku snagu u današnjem Bangladešu. Partija se protivila nezavisnosti 1971. i tokom rata podržavala Pakistan; pojedini istaknuti članovi bili su povezani s paravojnim formacijama koje su, prema brojnim izvorima i sećanju javnosti, učestvovale u zločinima nad civilima.
Nakon sticanja nezavisnosti, Jamaat je bio zabranjen 1972., ukidanje zabrane naredio je predsednik Ziaur Rahman 1979., a stranka je tokom 1990‑ih i 2000‑ih postala važan saveznik BNP‑a, čak i ulazeći u vladu 2001. godine.
Represija, suđenja i oporavak
Po povratku Sheikhe Hasine na vlast 2009. započeti su procesi pred International Crimes Tribunalom protiv najviših lidera Jamaat‑a za zločine tokom 1971; neki lideri su osuđeni i pogubljeni, dok su organizacija i članstvo značajno oslabljeni. Tokom Hasinine 15‑godišnje vladavine stranka je bila zabranjena, a mnogi članovi su — prema izveštajima i tvrdnjama pristalica — bili zatvarani, procesuirani ili nestajali.
Posle ustanka 2024. i ukidanja zabrane, ključni lideri su pušteni, a Jamaat se reorganizovao. Današnje rukovodstvo — predsednik Shafiqur Rahman, zamenik Syed Abdullah Mohammed Taher i generalni sekretar Mia Golam Porwar — tvrdi da stranka uživa obnovljenu javnu podršku i organizacionu snagu.
„Naši lideri i aktivisti su patili tokom Hasininih godina… Sada su se stvari promenile,“ rekao je za Al Jazeeru jedan aktivni pristalica, opisujući rastuću javnu simpatiju.
Program, tvrdnje i kritike
Jamaat tvrdi da je danas „umerena islamistička“ partija koja će raditi unutar sekularnog ustava i provoditi reforme protiv korupcije i za bolje upravljanje. Taher navodi da partija računa na oko 20 miliona pristalica i približno 250.000 registrovanih članova (rukon).
Kritičari, istovremeno, podsećaju na ulogu Jamaat‑a tokom 1971. i strahuju da bi dolazak partije na vlast mogao otvoriti prostor za tvrđe verske politike i ograničenja prava, posebno žena i manjina. Jamaat pokušava da umiri takve sumnje: prvi put je u istoriji kandidovao i hindu kandidata, Krishna Nandija, u pokušaju da proširi biračku bazu.
Šta kažu analitičari
Geopolitički analitičari upozoravaju da veći deo biračkog tela u Bangladešu ostaje pragmatičan i da religioznost ne znači nužno podršku za strogu islamizaciju države. Thomas Kean iz International Crisis Group ocenjuje da bi Jamaat najlakše privlačio glasove profilisanjem kao disciplinovan i „čišći“ akter u odnosu na etablirane stranke, ali i da mu istorija i određena ideološka pitanja i dalje predstavljaju prepreku za širu prihvaćenost.
Međunarodni odnosi
Izborni rezultat može značajno uticati na odnose s regionalnim silama. Analitičari smatraju da će saradnja s Indijom biti zahtevnija ukoliko na vlast dođe vlada koju predvodi Jamaat nego u slučaju BNP‑a, dok su pregovori s Pakistanom već dobili novi zamah nakon Hasininog svrgnuća.
Zaključak
Za mnoge posmatrače, predstojeći izbori su test: može li partija s opterećenom istorijom i obnovljenom organizacijom prevesti trenutne simpatije u političku legitimnost i vlast. Kako je istakao jedan profesor sa SOAS‑a, izbori će se verovatno odlučivati manje kroz ideološke podele, a više kroz diskurs o reformama i stabilnosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
