Studija u časopisu Mobile DNA otkriva povećanu aktivnost transpozonih elemenata („skakućih gena") kod polarnih medveda iz jugoistočne Grenlandije, što je povezano sa lokalnim porastom temperatura. Istraživači upozoravaju da ta aktivnost može povećati genetsku varijabilnost — ali i rizik od štetnih mutacija. Nalaz naglašava ozbiljan problem gubitka staništa usled topljenja morskog leda (oko 12% manje letnjeg leda po deceniji, prema NASA) i potrebu za hitnim merama za smanjenje emisija i zaštitu staništa.
Istraživanje otkriva pojačanu aktivnost „skakućih gena“ kod polarnih medveda iz južne Grenlandije
Photo Credit: iStock
Nova studija objavljena u časopisu Mobile DNA otkriva da polarni medvedi iz jugoistočnog dela Grenlandije, južno od Arktičkog kruga, pokazuju povećanu aktivnost transpozonih elemenata — tzv. „skakućih gena“. Istraživači iz Univerziteta Istočne Anglije i saradnici uporedili su genom različitih populacija medveda i povezali promene u izražavanju gena sa lokalnim porastom temperatura.
Šta su transpozoni i zašto su važni?
Transpozoni su delovi DNK koji se mogu pomerati unutar genoma. Njihova aktivnost može povećati genetsku raznovrsnost i ponekad ubrzati evolucione promene, ali takođe može izazvati štetne mutacije. Autori studije navode da je kod medveda iz jugoistočne Grenlandije zabeleženo naročito visoko uključivanje ovih elemenata, što mogući predstavlja brzu, ali rizičnu, reakciju na promene u životnoj sredini.
Alice Godden, vodeća istraživačica: „Upoređujući aktivne gene ovih medveda sa lokalnim klimatskim podacima, ustanovili smo da rastuće temperature deluju podsticajno na dramatično povećanje aktivnosti skakućih gena u DNK medveda iz jugoistočne Grenlandije.“
Šira slika iizazovi
Ovo otkriće naglašava hitnost problema gubitka staništa. Prema NASA, letnja površina morskog leda u Arktiku smanjuje se u proseku oko 12% po deceniji, što direktno ugrožava vrstu koja se oslanja na led za lov, parenje i odmor. IUCN trenutno klasifikuje polarne medvede kao "ranjive".
Autori upozoravaju da povećana aktivnost transpozona ne znači automatski uspeh u prilagođavanju: dok bi one promene mogle da povećaju genetsku varijabilnost koja pomaže nekim jedinkama da prežive, isto tako mogu dovesti do štetnih promena koje smanjuju zdravlje i reproduktivni uspeh populacije.
Šta dalje?
Iako otkriće daje uvid u moguće mehanizme brze genetske promene, istovremeno potvrđuje da je suštinska zaštita staništa — smanjenje emisija gasova staklene bašte i zaustavljanje gubitka leda — ključna za dugoročan opstanak vrste. Konzervatori mogu koristiti rezultate ovakvih studija kao dodatni resurs pri planiranju mera zaštite, ali naglašeno je da to nije zamena za globalnu klimatsku akciju.
Izvori: studija u Mobile DNA, Univerzitet Istočne Anglije, NASA, IUCN.
Pomozite nam da budemo bolji.
