Novi američki prehrambeni smernice izazvale su kritike jer, prema autoru, promovišu veći unos crvenog mesa i punomasnih mlečnih proizvoda uprkos povezanim zdravstvenim rizicima. Studije ukazuju na povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti i određenih karcinoma povezanih sa crvenim i prerađenim mesom, dok biljna ishrana pokazuje zaštitni efekat. Kritičari traže da vlada podrži preporuke zasnovane na nauci i preusmeri podršku ka celoj, biljno zasnovanoj hrani.
Nova prehrambena piramida SAD-a: Zašto stručnjaci strahuju zbog vraćanja mesa i punomasnog mleka
New government guidelines flip the food pyramid on its head, encouraging consuming full-fat dairy products and promoting red meat.(Tony Gutierrez / Associated Press)
Autor teksta upozorava da su najnovije Dietary Guidelines for Americans iz američke administracije kontroverzne jer, kako navode kritičari, favorizuju mesnu i mlečnu industriju umesto naučno utemeljenih preporuka za javno zdravlje.
Glavni prigovori
Nove smernice, tvrdi autor, promovišu veći unos punomasnih mlečnih proizvoda i crvenog mesa — i to u trenutku kada mnoge studije ukazuju na povezanost ovih namirnica sa povećanim rizikom od hroničnih bolesti. Istraživanja sa Oksfordskog univerziteta ukazuju da konzumacija crvenog mesa može povećati rizik od srčanih oboljenja, dok je Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) klasifikovala prerađeno meso kao karcinogen, a crveno meso kao mogućeg karcinogena.
Protein „na svakom obroku” — preterivanje?
Smernice naglašavaju potrebu za proteinom „na svakom obroku”. Iako je protein važan, mnogi stručnjaci smatraju da je u SAD njegov značaj često preuveličan: velika većina Amerikanaca već unosi više proteina nego što im je potrebno. Biljni izvori proteina — edamame, sočivo, grašak, orašasti plodovi, semenke i mahunarke — predstavljaju kvalitetnu i niskomasnu alternativu bez holesterola koji se nalazi u životinjskim proizvodima.
Zasićene masti i zdravstveni rizici
Biljni kompleti proteina su obično siromašniji zasićenim mastima, koje su povezane sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i povišenog holesterola. Dok su ranije preporuke USDA savetovale ograničenje zasićenih masti na manje od 10% ukupnih kalorija, nove smernice, prema kritičarima, umanjuju ovu zabrinutost — pa čak i opisuju goveđu mast (beef tallow) kao "zdravu mast". Punomasno kravlje mleko takođe sadrži značajne količine zasićenih masti, a neke studije povezuju mlečne proizvode sa povećanim rizikom od određenih karcinoma, uključujući dojku i prostatu.
Prednosti biljne ishrane
Brojne studije ukazuju da je biljna ishrana povezana sa nižim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i ukupne smrtnosti, a dijete bogate vlaknima pokazuju smanjenje rizika od određenih vrsta raka. American Cancer Society napominje da nizak unos voća i povrća doprinosi velikom broju slučajeva raka usta, grla, jednjaka i larinksa.
Javni zdravlje i industrija
Tekst takođe ukazuje na rast upotrebe antibiotika u stočarstvu: prema podacima FDA, prodaja antibiotika za upotrebu u farmama porasla je za 16% u 2024. u odnosu na prethodnu godinu. Kritičari upozoravaju da prekomerna upotreba antibiotika i hormona u industrijskoj proizvodnji mesa doprinosi razvoju bakterija otpornim na lekove — po podacima CDC-a, otpornost bakterija vezuje se za oko 35.000 smrti godišnje u SAD.
"Decenijama savezni podsticaji favorizuju niskokvalitetnu, visoko prerađenu hranu i farmaceutske intervencije umesto prevencije," pišu kritičari smernica.
Alternativne, zasnovane preporuke
Autor podseća na primer preporuke New American Plate (American Institute for Cancer Research), koja savetuje da dve trećine tanjira čine povrće, voće, mahunarke i integralne žitarice, dok animalni proteini zauzimaju jednu trećinu ili manje. American Heart Association takođe preporučuje da većinu proteina čine biljni izvori. WHO savetuje da zasićene masti budu manje od 10% ukupnog energetskog unosa i preporučuje najmanje pet porcija voća i povrća dnevno.
Završna poruka
Iako nove smernice sadrže neke pozitivne poruke — poput savetâ da se jede prava, neprerađena hrana i da se ograniči unos ultra-prerađene hrane, šećera i alkohola — autor poziva vladu da prioritizuje preporuke zasnovane na naučnim dokazima i da preusmeri podršku sa industrije životinjskih proizvoda na celovitu, biljno zasnovanu ishranu.
Gene Baur je predsednik i suosnivač organizacije Farm Sanctuary. Originalni članak objavljen je u Los Angeles Times.
Pomozite nam da budemo bolji.
