Istraživanje Univerziteta Bar‑Ilan pokazuje da san omogućava neuronima da poprave oštećenja DNK koja se nakupljaju tokom budnih sati. Meduze, ribe zebra i morski anemoni održavaju najmanje osam sati sna/odmora, a pri povećanom oštećenju DNK (npr. UV zračenje) produžavaju san. Nalazi podržavaju ideju da je zaštitna uloga sna evolutivno sačuvana i imaju implikacije za razumevanje neurodegenerativnih bolesti.
Revolucionarno otkriće: San štiti neurone — ista uloga pronađena kod meduza i ljudi
Photo Credit: iStock
Novo istraživanje tima sa Univerziteta Bar‑Ilan otkriva da je jedna od osnovnih funkcija sna — zaštita nervnih ćelija od oštećenja DNK — evolutivno sačuvana i prisutna već kod jednostavnih životinja bez mozga. Nalaz baca novo svetlo na razlog zbog kojeg životinje provode veliki deo vremena spavajući ili odmarajući se, uprkos rizicima i izgubljenim prilikama za ishranu i razmnožavanje.
Istraživači su proučavali organizme sa primitivnim nervnim sistemima, uključujući meduze, zebrafish (ribu zebra) i morske anemone. Utvrdili su da neuroni akumuliraju oštećenja DNK tokom budnih sati, a san pruža potreban konsolidovani period u kojem ćelije mogu da poprave tu štetu i smanje rizik od dugoročnih problema.
„Naša otkrića sugerišu da je sposobnost sna da smanji oštećenja DNK u neuronima evolutivno stara i da je bila prisutna već kod jedne od najjednostavnijih životinja sa nervnim sistemom,“ rekao je Lior Appelbaum, rukovodilac Molecular Neuroscience Lab na Fakultetu za životne nauke i Multidisciplinarnom centru za istraživanje mozga pri Univerzitetu Bar‑Ilan.
Tim je zabeležio da ove vrste održavaju ritmove koji uključuju najmanje osam sati sna/odmora, što iznenađujuće odražava ljudski dnevni ciklus. Kada su naučnici veštački pojačali oštećenja DNK izlaganjem UV zračenju ili hemikalijama koje oštećuju DNK, životinje su automatski produžavale periode sna — verovatno kako bi neuronima omogućile više vremena za popravku.
Ovi podaci podržavaju hipotezu da je primarna, veoma fundamentalna uloga sna bila neuralno održavanje — period u kojem se obnavlja DNK i sprečavaju dugoročna oštećenja. Time se objašnjava i ponašanje povećane potrebe za snom posle povreda ili stresa koji oštećuju DNK.
Implikacije za ljudsko zdravlje
Razumevanje kako san utiče na popravku DNK u neuronima može pomoći u rasvetljavanju mehanizama koji stoje iza neurodegenerativnih bolesti kao što su Alzheimerova i Parkinsonova bolest. Iako su potrebna dodatna istraživanja na sisarima i ljudima, otkriće kod jednostavnih životinja sugeriše univerzalnu ulogu sna u održavanju neuronâ.
Ovo istraživanje podvlači vrednost proučavanja različitih oblika života: čak i organizmi bez centralnog mozga mogu otkriti osnovne biološke mehanizme relevantne za ljudsko zdravlje.
Napomena: U tekstu su sažeti ključni nalazi objavljeni u press‑releasu istraživača sa Univerziteta Bar‑Ilan i u izveštajima naučnih medija.
Pomozite nam da budemo bolji.
