Nova geološka istraživanja koriste datiranje cirkona i apatita iz peska oko Stonehengea i ne pronalaze podršku za hipotezu da su glečeri doveli bluestone iz Velsa ili Altar Stone iz Severne Škotske. Većina cirkonskih zrna ima starost od oko 1,7–1,1 milijardi godina, što ukazuje na lokalno geološko poreklo. Autori studije iz Curtin University zaključuju da je ljudski transport kamena verovatnije objašnjenje, dok tačan način prenošenja ostaje nerešen.
Mali geološki dokazi ruše teoriju da su glečeri dopremili kamenje za Stonehenge
Credit: Rachelle Haun / Wikimedia Commons(Credit: Rachelle Haun / Wikimedia Commons)
Stonehenge vekovima privlači pažnju i mnoštvo teorija o tome kako su njegovi masivni kameni elementi dopremljeni na Salisbury Plain pre oko 5.000 godina. Dok su neke pretpostavke maštovite, a druge kontroverzne, nova geološka analiza donosi jasnije dokaze u sporu između zagovornika glečerskog i ljudskog transporta kamena.
Šta su istraživači radili
Tim sa Curtin University u Australiji, predvođen geologom Anthonyjem Clarkeom, analizirao je sitna zrna minerala — pre svega cirkon (zircon) i apatite — iz rečnog peska oko Stonehengea. Korišćenjem metoda datiranja zasnovanih na odnosu uranijuma i olova u tim zrnima, naučnici su tražili geološke "otisak prsta" koji bi ukazao na poreklo dalekih stena iz Velsa ili severoistočne Škotske.
Zašto su cirkon i apatiti važni
Cirkoni i apatiti čuvaju informaciju o svojoj geološkoj starosti. Ako su glečeri tokom poslednjeg ledenog doba dopremili kamene blokove sa velikih udaljenosti, okolni pesak na Salisbury Plainu trebalo bi da sadrži zrna sa starostima i sastavom karakterističnim za te udaljene regione.
Rezultati
Analize nisu potvrdile očekivane "strane" geološke tragove. Većina cirkonskih zrna imala je starost između približno 1,7 i 1,1 milijardi godina, što upućuje na poreklo iz drevnih sedimentnih stena koje su nekada pokrivale taj deo jugoistočne Engleske. Apatitni signali takođe ukazuju da su ova zrna prisutna na Salisbury Plainu desetine miliona godina, a ne uvezena iz Velsa ili Škotske.
„Ako su glečeri doveli stene iz Škotske ili Velsa sve do Stonehengea, to bi ostavilo jasne mineralne tragove na Salisbury Plainu.“
— Anthony Clarke, Curtin University
Zaključak i implikacije
Studija objavljena u Communications Earth and Environment zagovara zaključak da nije pronađen geološki dokaz za široko rasprostranjeni model glečerskog transporta bluestone i Altar Stone. Umesto toga, podaci čine verovatnijim da su ljudi dopremili ove kamene blokove — kopnom ili morem — iako tačan način prenošenja i dalje ostaje nepoznanica. Moguće tehnike uključuju upotrebu valjaka, sanki ili kombinovanih pomorskih i kopnenih ruta.
Ostaje nejasno i zbog čega je Stonehenge podignut; pretpostavke uključuju astronomske, ritualne i pogrebne funkcije. Bez obzira na tačan odgovor, nova geološka saznanja su važan doprinos razumevanju nastanka ovog ikoničnog spomenika.
Napomena: udaljenosti spomenutih izvora kamena često se navode u miljama u literaturi — približne konverzije: 15 milja ≈ 24 km, 140 milja ≈ 225 km, 400 milja ≈ 640 km.
Pomozite nam da budemo bolji.
