Analiza više od 1.100 kožnih uzoraka kitova prikupljenih između 1992. i 2019. pokazuje prelazak pliskavih, grbavih i minkinih kitova sa krila na pelagične ribe u Zalivu Sv. Lorensa. Promene su povezane sa zagrevanjem voda i padom dostupnosti arktičkog krila. Iako se ishrambene niše sve više specijalizuju, nema dokaza da jedna vrsta istiskuje druge, što ukazuje na prilagođavanje, ali i na rastući pritisak na ekosistem.
Kitovi u Zalivu Sv. Lorensa „dele“ hranu — prelazak sa krila na ribe pod uticajem klimatskih promena
Whales are now ‘sharing’ food amid shortages due to climate change
Nova dugo‑trajna studija pokazuje da su pliskavi, grbavi i minke u Zalivu Sv. Lorensa promenili ishranu: sve više se oslanjaju na pelagične ribe dok udeo arktičkog krila opada. Promene se povezuju sa zagrevanjem voda, smanjenjem morskog leda i rastućom konkurencijom za plen.
Šta su istraživači otkrili?
Istraživanje zasnovano na analizama stabilnih izotopa ugljenika i azota u kožnim uzorcima prikupljenim od više od 1.100 kitova u periodu 1992–2019 (objavljeno u Frontiers in Marine Science) otkriva jasne pomake u ishrani triju vrsta. Sve tri vrste su tokom vremena povećale unos ribe, dok je udeo arktičkog krila — važnog zooplanktona u regionu — opao.
Detalji po vrstama
Pliskavi kitovi (fin) su u 1990‑im pretežno jeli kril, u 2000‑im su prešli na ribe poput kapelina, srdela i skuše, a u 2010‑im više su koristili vrste poput iglice (sand lance) i, delimično, severnog krila.
Humpback whales playing on surface in the blue between Tahiti and Moorea (Getty/iStock)
Grbavi kitovi (humpback) su tokom celog perioda oslanjali na relativno mali broj ribljih vrsta, pokazujući konzistentniju strategiju ishrane.
Minke su najviše koristile pelagične ribe, ali su duže zadržale i potrošnju krila u odnosu na ostale vrste.
Metodologija
Autori su analizirali stabilne izotope ugljenika i azota u kožnim uzorcima, što daje uvid u dugoročne promene u prehrambenoj mreži i položaju vrsta u trofičkom lancu. Uzorci pokrivaju tri faze promena u Severnom Atlantiku — od hladnijih 1990‑ih do toplijih, manje zaleđenih poslednjih decenija.
A humpback whale breaches off the coast of Port Stephens north of Sydney, Australia (AP)
„Nedavno povećanje podela resursa među pliskavim, grbavim i minkama može odražavati veću konkurenciju usled ograničene dostupnosti hrane,“ kaže Charlotte Tessier‑Larivière iz instituta Maurice Lamontagne, glavna autorka studije.
Zašto se to dešava i kakve su posledice?
Promene se najverovatnije vezuju za smanjenje arktičkog krila izazvano zagrevanjem mora i promenama u oceanografskim uslovima. Kako neki ključni izvori hrane postanu ređi, vrste prilagođavaju strategije — diversifikacijom plena, specijalizacijom ili promenom mesta i vremena hranjenja. Iako se ishrambene niše sada više razdvajaju (manje preklapanja), istraživači nisu našli dokaze da jedna vrsta istiskuje drugu iz regiona.
Ograničenja studije
Analiza izotopa omogućava praćenje opštih trendova, ali ne može precizno odrediti tačne lokacije hranjenja niti tačan doprinos svake vrste plena. Moguće je i da je delimična potrošnja nekih zooplanktona potcenjena.
Preporuke
Autori ističu potrebu za kontinuiranim praćenjem trofičkih niša kitova i uključivanjem ovih podataka u upravljanje ribarstvom i planiranje morskih zaštićenih područja. Promene u hranidbenim mrežama ukazuju na to da su ekosistemi u Zalivu Sv. Lorensa pod značajnim pritiskom i da su potrebne prilagodljive mere zaštite.
Zaključak: Studija daje retki uvid u dugoročne adaptacije velikih morskih sisara na klimatske i antropogene promene—pokazujući prilagodljivost, ali i ranjivost morskih hranidbenih mreža.
Pomozite nam da budemo bolji.
