Dominantni šiitski blok nominovao je Nurija el‑Malikija za kandidata za premijera. Odluka je usledila posle povlačenja vršioca dužnosti Mohammeda Shia al‑Sudanija i otvorila put el‑Malikiju unutar Koordinacionog Okvira. Nominacija je podelila sunitske stranke, dok nova vlada mora da se suoči sa pritiscima SAD i Irana i pitanjem sudbine naoružanih formacija van državne kontrole. SAD su takođe započele prenos oko 9.000 zatvorenika povezanih s IS iz Sirije u Irak.
Dominantni šiitski blok nominovao Nurija el‑Malikija za premijera, političke podele se produbljuju
FILE - Former Iraqi Prime Minister Nouri al-Maliki arrives to his political block campaign rally before the parliamentary elections in Baghdad, Iraq, Friday, Nov. 7, 2025. (AP Photo/Hadi Mizban, File)(ASSOCIATED PRESS)
Dominantni šiitski politički blok u Iraku nominovao je bivšeg premijera Nurija el‑Malikija za svog kandidata za premijera. Odluka je objavljena u subotu, nakon što se vršilac dužnosti premijera Mohammed Shia al‑Sudani, čiji je blok osvojio najviše poslaničkih mesta na novembarskim izborima, ranije ovog meseca povukao.
Proces imenovanja i politički kontekst
Prema iračkom Ustavu, parlament bira predsednika, koji potom imenuje premijera zaduženog da formira novu vladu. Koordinacioni Okvir — savez šiitskih stranaka koji dominira političkom scenom — pozvao je parlament da zakaže sednicu za izbor predsednika i istakao el‑Malikijevo dugogodišnje političko i administrativno iskustvo kao glavni razlog za njegovu nominaciju.
Ko je Nuri el‑Maliki?
El‑Maliki je prvi put stupio na funkciju premijera 2006. godine i jedini je irački premijer koji je od invazije predvođene SAD 2003. služio drugi mandat. Njegova ranija politička karijera bila je predmet kritika — optuživali su ga za monopolizaciju vlasti i udaljavanje sunitskih i kurdskih zajednica, zbog čega mu je ranije propao pokušaj da obezbedi treći mandat.
Podela među sunitskim strankama
Nomincija je izazvala podele među sunitskim političkim akterima. Irački Nacionalni Politički Savet, koalicija sunitskih stranaka, u saopštenju je pozvao Koordinacioni Okvir da preuzme "istorijsku odgovornost" i upozorio protiv ponovnog izbora lidera čiji su prethodni mandati, kako navode, doneli malo stabilnosti i poverenja. Nasuprot tome, uticajna sunitska Azm Alijansa je izrazila podršku el‑Malikiju, što ukazuje na dublje podele unutar sunitskog bloka.
Izazovi i međunarodni pritisci
Naredna vlada suočiće se sa visokim pritiscima i od Sjedinjenih Država i od Irana, a posebno će morati da se pozabavi sudbinom naoružanih formacija van državne kontrole. SAD pritiskaju na razoružavanje Iran‑podržanih milicija, što je teško izvesti zbog političkog uticaja tih grupa i verovatnog otpora Irana.
Istovremeno, razoružavanje bi moglo izazvati unutrašnje protivljenje zbog uloge koju su neke od ovih formacija imale u borbi protiv Islamske države pre otprilike decenije, kao i zbog straha od ponovnog jačanja ID zbog nestabilnosti u susednoj Siriji.
Premještanje zatvorenika povezanih s IS
Američke snage su saopštile da su počele prenos dela od oko 9.000 zatvorenika povezanih sa Islamskom državom, koji su držani u više pritvorskih centara na severoistoku Sirije, u pritvorske centre u Iraku. Ovaj potez može dodatno komplikovati bezbednosnu i političku situaciju u regionu.
Šta sledi: Parlament treba da zakaže sednicu za izbor predsednika, nakon čega će predsednik imenovati kandidata koji će pokušati da formira vladu u konstelaciji jakih unutrašnjih podela i spoljnopolitičkih pritisaka.
Pomozite nam da budemo bolji.
