Rat u Sudanu primorava hiljade žena, poput Rashe u Ad-Damazinu, da preuzmu teške fizičke poslove kako bi prehranile porodice. Preko 30 miliona ljudi traži humanitarnu pomoć, dok je oko 13,6 miliona raseljeno. Save the Children navodi da je više od 8 miliona dece izgubilo oko 484 dana škole, a u nekim oblastima radi samo 3–15% škola. Ujedinjene nacije traže 2,9 milijardi dolara pomoći kako bi ublažile humanitarnu katastrofu.
Žene u Sudanu Krše Tradicionalne Granice Da Bi Preživele: Priča iz Ad-Damazina
Mabroka Adam, a seven-year-old Sudanese refugee from el-Fasher in North Darfur, now lives in a tent in the Tine transit camp in eastern Chad. She dreams of going to school [File: Amr Abdallah Dalsh/Reuters]
U logorima za raseljene u Ad-Damazinu, u jugoistočnoj sudanskoj državi Plavo Nilo, rat je preokrenuo svakodnevicu i društvene norme. Mnoge žene, suočene sa krajnjom nestašicom i raseljavanjem, preuzimaju fizičke poslove koje su nekada smatrali "muškim" kako bi prehranile porodice.
Rasha, raseljena majka, primer je te promene. Napustivši tradicionalne uloge, počela je da seče drva da bi obezbedila hranu svojoj deci. Kaže da joj je sekira „postala produžetak ruke“ i da „nema više izbora“.
„Stolarija je teška, … ali sekira mi je postala produžetak ruke. Nema više izbora.“
Njen slučaj nije usamljen: hiljade sudanskih žena postale su jedini hranitelji porodica i rade pod izuzetno teškim uslovima. Rashin dnevni prihod, posle iscrpljujućeg rada na suncu, često je dovoljan samo za vrlo skroman obrok ili sapun. „Treba ti sapun. Treba da se opereš. Što se tiče odeće, na to smo već digle ruke,“ kaže ona.
Razmera krize
Skoro trogodišnji sukob između Vojske Sudana i paravojne grupe Rapid Support Forces izazvao je razorne posledice po civilno stanovništvo. Prema podacima Office for the Coordination of Humanitarian Affairs (OCHA), više od 30 miliona ljudi od ukupno 46,8 miliona zahteva humanitarnu pomoć, dok je oko 13,6 miliona ljudi raseljeno.
Stanovništvo se suočava s akutnim nestašicama hrane i rastućom krizom ishrane, naročito u Darfuru i Kordofanu, uz pojave zaraznih bolesti koje dodatno pogoršavaju situaciju. Kako se humanitarno finansiranje smanjuje, lokalni zvaničnici upozoravaju na rizik od gladi.
Obrazovanje na rubu kolapsa
Organizacija Save the Children objavila je izveštaj u kojem navodi da Sudan beleži jedno od najdužih zatvaranja škola na svetu nakon početka rata u aprilu 2023. Preko 8 miliona dece — gotovo polovina školskog uzrasta — propustilo je oko 484 dana učenja. U nekim regionima radi samo mali procenat škola: Severni Darfur 3%, Južni Darfur 13%, Zapadni Kordofan 15%.
„Obrazovanje nije luksuz. To je konop života,“
Inger Ashing, generalna direktorka Save the Children, upozorava da dugotrajni prekid nastave rizikuje da osudi čitavu generaciju na budućnost obeleženu sukobom. Za razliku od pandemije, većina sudanske dece nema pristup daljinskom učenju, što ih izlaže riziku regrutacije u oružane grupe i seksualne eksploatacije. Mnogi nastavnici nisu primali plate mesecima, škole su bombardovane ili pretvorene u skloništa.
Humanitarni odgovor i manjkovi
Ujedinjene nacije su apelovale za 2,9 milijardi dolara kako bi finansirale odgovor na humanitarnu krizu, ali i dalje postoje značajne praznine u isporuci pomoći. OCHA izveštava da su najmanje 2.000 porodica odsječene od pomoći u Severnom Darfuru zbog intenzivnih borbi, a u opsednutom gradu Kadugli u Južnom Kordofanu potvrđeni su uslovi koji podsećaju na glad.
Na terenu, kako izveštava Al Jazeeraov reporter Taher Almardi iz Ad-Damazina: „Rat ne pravi razliku između deteta, žene ili starog čoveka. Svi su jednaki u nevolji.“ Za žene poput Rashe, izbor je surov: prekršiti društvene norme i raditi za mizeran prihod ili podleći gladovanju.
Zaključak: Humanitarna situacija u Sudanu pogoršava se, prijeti dugoročnim posledicama po obrazovanje i sigurnost dece, a ekonomski pritisak prisiljava žene na poslove koji menjaju društvene uloge. Hitna i održiva pomoć je neophodna da se spreče najgori scenariji.
Pomozite nam da budemo bolji.
