Suša u provinciji Babilon u Iraku dovela je do drastičnog pada prinosa smokava: sa 25–40 gajbica po stablu pre dve godine na tek jednu gajbicu od 15–20 kg na svakih 2–3 dana danas. Sezona se skraćuje, a proizvođači koriste sumpornu podzemnu vodu koja menja ukus i boju plodova. Porast bolesti i paučinastih grinja povećava upotrebu pesticida, dok neki farmeri napuštaju poljoprivredu. Deo proizvođača uvodi navodnjavanje kap po kap i oslanja se na otpornost smokve kao šansu za opstanak.
Smokve Na Iveru: Suša U Babilonu Ugrožava Prinose i Prihod Poljoprivrednika
Photo Credit: iStock
Jednom pouzdan izvor hrane i prihoda, smokve u provinciji Babilon u Iraku masovno propadaju zbog uporne suše, ostavljajući proizvođače bez osnovne egzistencije.
Pad prinosa i skraćena sezona
Pre samo dve godine jedno drvo smokve dalo je prosečno 25–40 gajbica po sezoni, pri čemu je svaka gajbica mogla da teži i do 20 kg. Danas, zbog nestašice vode i lošijih uslova, jedno drvo daje tek jednu gajbicu od 15–20 kg na svakih dva do tri dana — dramatičan pad proizvodnje koji ozbiljno utiče na prihode porodica koje zavise od ove kulture.
Promene u kvalitetu plodova i širenje štetočina
Manjak površinske vode primorava proizvođače da koriste podzemne vode bogate sumporom, što menja ukus smokava i pospešuje promenu boje plodova sa duboko crne na crvenu. Sušni uslovi takođe su pogodovali širenju bolesti i pojavi paučinastih grinja, zbog čega poljoprivrednici pojačano koriste pesticиде — rešenje koje kratkoročno spasava rod, ali dugoročno narušava tlo i okolni ekosistem.
"Smokve su po prirodi žeđne. Neophodno ih je ne samo zalivati nego i prati, da se ukloni prašina koja privlači paučine,"
Uticaj na lokalni ekosistem i zajednice
Smokve su ključna vrsta u lokalnim staništima: obezbeđuju hranu i sklonište za pčele, ptice i druge životinje. Gubitak stabala utiče i na divlje vrste — primerice, bela čaplja više ne nalazi lako ishranu prateći navodnjavanje po njivama.
Prilagođavanje i ekonomske posledice
Neki proizvođači odustaju od gajenja smokava i prelaze na stabilnije izvore prihoda, kao što su građevinski poslovi ili peradarstvo. Drugi ipak ulažu u sistem navodnjavanja kap po kap i druge mere štednje vode, nadajući se da će izdržljivost smokve omogućiti opstanak u otežanim uslovima. Međutim, većina farmi beleži rast troškova zbog dodatnih mera i hemikalija, što se često prenosi na potrošače kroz više cene.
Zaključak
Pad prinosa smokava u Babilonu je lokalna manifestacija šireg trenda: klimatske promene, visokim temperaturama i produženim sušama menjaju obrazac poljoprivrede širom sveta. Dok smokve pokazuju značajnu otpornost, bez dugoročnih rešenja za upravljanje vodom i smanjenje štetnog uticaja pesticida, gajenje ove važne kulture ostaje ozbiljno ugroženo.
Pomozite nam da budemo bolji.
