Studija Vanderbilt univerziteta, obuhvatajući oko 18.000 ljudi, pokazuje da osobe u osamdesetim sa kognitivnim sposobnostima sličnim mlađima ređe nose rizik od Alchajmerove varijante gena APOE-ε4, a češće zaštitnu APOE-ε2. Istraživanje ukazuje na postojanje "super-ager" fenotipa sa smanjenim genetskim rizikom. Međutim, autori naglašavaju da genetika nije presudna i da zdrav stil života — ishrana, san i vežbanje — ostaje ključ prevencije.
Zauvek mlad? Naučnici razotkrivaju genetske i životne tajne 'super-starih'
Some people stay sharp well into their 80s, and new Vanderbilt research suggests “super agers” may owe part of that advantage to genetics — specifically, a far lower likelihood of carrying the APOE-ε4 Alzheimer’s risk gene. Christin Klose/dpa
Starenje i dalje nosi misteriju: dok neki ljudi u osamdesetim i dalje imaju mentalnu bistrinu i vitalnost, drugi već u šezdesetim pate od značajnog kognitivnog pada. Nova studija tima sa Vanderbilt univerziteta daje uvid u zašto neki od najstarijih među nama ostaju "super-stari" — posebno kada je reč o riziku od Alchajmerove bolesti.
Glavni nalazi Vanderbilt studije
Analiza je obuhvatila oko 18.000 ispitanika i otkrila da osobe u osamdesetim godinama sa kognitivnim sposobnostima sličnim onima kod ljudi 20–30 godina mlađih znatno ređe imaju nepovoljnu genetsku varijantu APOE-ε4. Konkretno, "super-stari" su:
- 68% ređe nosioci APOE-ε4 u poređenju sa vršnjacima koji imaju demenciju;
- 19% ređe nosioci APOE-ε4 u odnosu na vršnjake sa očuvanom kognicijom.
Osim toga, "super-stari" su skoro 30% verovatnije nosioci zaštitne varijante APOE-ε2 u poređenju sa osobama koje stare očekivano, i 103% verovatnije nego osobe sa demencijom.
«Čini se da postoji 'super-ager fenotip' koji nam omogućava da izdvojimo izuzetnu grupu najstarijih osoba sa smanjenim genetskim rizikom za Alchajmerovu bolest», kaže prof. Leslie Gaynor (Vanderbilt).
Genetika nije sudbina — uloga životnog stila
Autori studije naglašavaju da prisustvo ili odsustvo određenih gena nije jedini faktor. Dok genetika može povećati ili smanjiti rizik, brojne studije pokazuju da zdrav način života značajno utiče na to kako starimo.
Među faktorima koji pomažu u očuvanju kognitivnog zdravlja spominju se:
- uravnotežena ishrana;
- dovoljno i kvalitetan san;
- redovna fizička aktivnost;
- mentalna stimulacija (čitanje, učenje jezika, hobiji).
Ruth Frikke-Schmidt (Copenhagen University Hospital), čije su studije nedavno objavljene u Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism, upozorava: visok BMI i povišen krvni pritisak predstavljaju direktne uzročnike demencije.
Dodatni dokazi
Recentne studije podržavaju povezanost fizičke aktivnosti i zdravlja mozga. Tim sa MIT-a je 2024. pokazao da vežbanje stimuliše motorne neurone, dok je British Journal of Sports Medicine objavio istraživanja koja povezuju bolju fizičku kondiciju sa nižim dugoročnim rizikom od demencije.
Praktični saveti
Ako želite da smanjite rizik od kognitivnog pada, stručnjaci preporučuju:
- održavanje zdrave telesne težine i kontrole krvnog pritiska;
- redovnu aerobnu i funkcionalnu aktivnost;
- aktivno uključivanje u intelektualne aktivnosti;
- pravilnu ishranu i dobar san.
Zaključno, studija Vanderbilt-a otkriva važan genetski obrazac među osobama koje uspešno stare, ali istovremeno potvrđuje da su zdrav život i prevencija ključni za većinu ljudi — bez obzira na genski sastav.
Pomozite nam da budemo bolji.
