Grupa od 30 naučnika iz 20 institucija predložila je okvir za pouzdaniju detekciju mikroplastike u ljudskim uzorcima, kako bi se smanjile greške i lažno pozitivni nalazi. Predlog, objavljen u Environment & Health, poziva na kombinovanje više analitičkih metoda, strogu kontrolu kvaliteta i objavljivanje sirovih podataka. Naučnici ističu da, iako je mikroplastika svuda oko nas, još nema dovoljno dokaza o njenom uticaju na zdravlje.
Kako proceniti mikroplastiku u telu? Naučnici predlažu jedinstven okvir za pouzdanija otkrića
Scientists have been battling over exactly how much microplastics we have inside us (LOUISA GOULIAMAKI)(LOUISA GOULIAMAKI/AFP/AFP)
Tokom poslednjih godina sve je više studija koje tvrde da su sitne čestice plastike pronađene u ljudskom organizmu — u krvi, organima pa čak i u mozgu. Neke od tvrdnji izazvale su burnu raspravu među naučnicima zbog mogućih grešaka u analizi i rizika od kontaminacije tokom rada u laboratoriji.
Nova inicijativa: 30 naučnika, 20 institucija
Grupa od 30 istraživača iz 20 institucija širom sveta predložila je novi okvir za vrednovanje nalaza mikroplastike, objavljen u časopisu Environment & Health. Cilj je uvesti jedinstvenu metodologiju i jezik kojim će se jasno iskazivati stepen poverenja u to da li je mikroplastika zaista detektovana u uzorcima.
Zašto je potreban novi okvir?
Mikroplastika i nanoplastika su izuzetno teške za detekciju. Neke studije — među njima i rad objavljen u Nature Medicine koji je tvrdio da je u mozgovima pokojnika pronađena količina plastike uporediva sa kašičicom — izazvale su skepticizam. Kritičari ukazuju da bi prisustvo takvih čestica zahtevalo da one pređu krvno‑moždanu barijeru, što je biološki manje verovatno, i da upotrebljene analitičke metode mogu dati lažno pozitivne rezultate.
Posebno je problematična tehnika poznata kao pyrolysis‑GC‑MS, koja u nekim slučajevima može pomešati masnoće iz tkiva sa polietilenom — materijalom često korišćenim u ambalaži. Takođe, bez stroge kontrole kvaliteta ne može se pouzdano isključiti da čestice ne potiču iz opreme, reagentâ, ambalaže ili vazduha u laboratoriji.
Šta predlaže novi okvir?
Autori predloga preporučuju kombinovanje više nezavisnih analitičkih tehnika kako bi se smanjio rizik od lažnih pozitivnih nalaza. Okvir zahteva veću transparentnost: objavljivanje sirovih podataka, detaljno dokumentovanje kontrola kvaliteta i procedura za sprečavanje kontaminacije, kao i jasno iskazivanje stepena poverenja u rezultate.
„Da budemo jasni, mikroplastika je problem,” naglasio je Leon Barron iz Imperial College London, jedan od autora predloga. Dodao je da su dosadašnja istraživanja sprovedena u dobroj veri, ali da nova polja često prolaze kroz ovakve faze usklađivanja metoda.
Šta ovo znači za zdravlje ljudi?
Iako je prisustvo mikroplastike u okolini dobro dokumentovano — od planinskih vrhova do dubina okeana — još nema dovoljno pouzdanih podataka da se sa sigurnošću zaključi koliki je efekat tih čestica na ljudsko zdravlje. Da bi se to utvrdilo, neophodno je precizno i dosledno merenje koncentracija mikroplastike u organizmu, zasnovano na pouzdanim i transparentnim metodama.
Autori upozoravaju da javne rasprave i međusobne kritike u medijima ne smeju da potkopaju napore naučne zajednice da uspostavi standarde koji će omogućiti verodostojne i uporedivе rezultate.
Napomena: Predlog okvira je početna inicijativa koja već dobija podršku u naučnoj zajednici, ali će biti potrebna dalja implementacija i usvajanje u laboratorijama širom sveta kako bi imao praktičan uticaj.
Pomozite nam da budemo bolji.
