Ukratko: Švedski premijer Ulf Kristersson potvrdio je rane razgovore sa Velikom Britanijom i Francuskom o mogućoj zaštiti Švedske pod njihovim nuklearnim kišobranom. Pregovori su u ranoj fazi i još nema konkretnih predloga. Iako NATO već pruža kolektivno nuklearno odvraćanje, cilj je smanjiti zavisnost od SAD; Švedska zasad ne planira da bude domaćin nuklearnog oružja u miru.
Švedska u ranim razgovorima sa Britanijom i Francuskom o nuklearnom kišobranu
Ulf Kristersson, the Swedish prime minister, said he was holding discussions with the UK and France - Atila Altuntas/Anadolu via Getty Images
Švedski premijer Ulf Kristersson potvrdio je da su u toku rani pregovori sa Velikom Britanijom i Francuskom o mogućoj zaštiti Švedske pod njihovim nuklearnim kišobranom. Prema njegovim rečima, razgovori traju već neko vreme, ali za sada nema konkretnih predloga niti utvrđenog vremenskog okvira.
Šta znači 'nuklearni kišobran'?
„Nuklearni kišobran“ je bezbednosno obećanje prema kojem nuklearno naoružane države garantuju odbranu država koje same ne poseduju nuklearno oružje. Kao članica NATO, Švedska već formalno uživa zaštitu kolektivnog odvraćanja Alijanse, ali pristup britanskom i francuskom kišobranu označavao bi dodatnu diversifikaciju sigurnosnih garancija i smanjenje zavisnosti od američkog nuklearnog parapeta.
„Sada vodimo stalne razgovore i sa Francuskom i sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Još nisu veoma precizni, a francusko [nuklearno] oružje je jedinstveno francusko, ali Francuska takođe pokazuje spremnost da razgovara sa drugim državama“, rekao je Kristersson.
Portparol Downing Streeta potvrdio je da je premijer Velike Britanije Sir Keir Starmer razgovarao sa Kristerssonom o ideji nuklearnog kišobrana. Kristersson je naglasio da Švedska u miru ne vidi potrebu da primi nuklearno oružje na svojoj teritoriji.
Friedrich Merz, the German chancellor, also wants to join the British and French nuclear umbrella - The Odessa Journal
U javnim raspravama u Evropi često se pominje i američko prisustvo: prema nekim izveštajima, SAD raspoređuju oko 100 nuklearnih bombi u Evropi. Velika Britanija i Francuska su jedine evropske članice NATO koje same poseduju strateške nuklearne kapacitete.
Kristersson je upozorio da bi, ukoliko bi došlo do oružanog sukoba u koji bi NATO bio uvučen, bezbednosna situacija bila „potpuno drugačija“, što podvlači razlog za sadašnje razgovore o dodatnim sigurnosnim garancijama.
Napomena o drugim akterima: prošle godine je nemački političar Friedrich Merz (predstavljen u medijima kao istaknuti lider opozicije) izrazio interesovanje da se i Nemačka priključi konceptu britansko-francuskog kišobrana; kao jedna od razmatranih opcija spominjalo se i raspoređivanje francuskih aviona naoružanih nuklearnim glavama u Nemačkoj.
Zašto je ovo važno?
Razgovori ukazuju na promene u bezbednosnoj arhitekturi Evrope nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. i rastućih nesigurnosti u transatlantskim odnosima. Za Švedsku, koja je dugo gajila politiku vojne neutralnosti, to predstavlja dalje prilagođavanje novim sigurnosnim okolnostima kao članice NATO.
Pomozite nam da budemo bolji.
