Istraživanje iz Atlantske prašume u Brazilu pokazuje da komarci sve češće piju ljudsku krv dok gube prirodne izvore hrane, što može povećati rizik prenosa virusa kao što su žuta groznica, denga i Zika. Autori studije pozivaju na dodatna istraživanja koja precizno utvrđuju izvore krvnih obroka komaraca. Rezultati naglašavaju potrebu za kombinovanim pristupima: očuvanjem staništa, nadzorom vektora i javnozdravstvenim merama prevencije.
Komarci se sve češće hrane ljudskom krvlju — pripremite se za svrb i veći rizik ovog proleća
Istraživanje sprovedeno u Atlantskoj prašumi u Brazilu pokazuje da se neke vrste komaraca sve češće hrane ljudima kako se stanište proređuje i nestaju prirodni izvori hrane poput ptica, gmizavaca, riba i drugih sisara.
Autori studije objavljene u časopisu Frontiers in Ecology and Evolution upozoravaju da takva promena u ishrani može povećati rizik prenosa zaraznih bolesti među ljudima, jer intenzivnija interakcija komaraca i ljudi olakšava širenje patogena.
„U okruženju poput Atlantske prašume, gde postoji velika raznolikost potencijalnih kičmenjaka, prelazak na ishranu ljudima značajno povećava rizik prenosa patogena,“ kaže Sergio Machado, istraživač mikrobiologije i imunologije na Federalnom univerzitetu u Rio de Žaneiru.
Kako se šume seku i fragmentišu, komarci menjaju staništa i navike — iz praktičnih razloga češće napadaju ljude koji ostaju u blizini ili u izmiksanim urbanim i poluurbanim zonama. Ubodi komaraca mogu prenositi niz virusa, uključujući žutu groznicu, dengu i Zika virus, što povećava javnozdravstvenu zabrinutost.
Premda se studija odnosi na Atlantsku prašumu, autori ističu da sličan proces može da se dogodi i u gusto naseljenim urbanim područjima širom sveta: kada se prirodni domaćini smanjuju ili sele, komarci se prilagođavaju i ciljaju ljude, naročito tokom toplijih meseci.
Stručnjaci pozivaju na pojačano praćenje i precizno određivanje izvora ishrane komaraca (analize krvnih obroka) kako bi se bolje razumele veze između promena u biodiverzitetu i rizika od prenošenja bolesti. Takvi podaci mogu pomoći zdravstvenim službama u planiranju preventiva i hitnih mera.
Vredno je podsetiti da je komarac jedan od najopasnijih živih organizama za ljude zbog uloge u prenosu bolesti. Iako su komarci ekološki značajni, napori da se smanji njihova populacija ili iskoreniti prenoseće bolesti traju decenijama, često bez trajnog uspeha. Autori studije naglašavaju potrebu kombinovanih mera: očuvanja staništa, praćenja vektora i unapređenja javnozdravstvenih odgovora.
Šta ovo znači za nas: iako je istraživanje sprovedeno u Brazilu, slični procesi urbane ekspanzije i gubitka biodiverziteta mogu izazvati porast kontakata ljudi i komaraca i u drugim regionima — stoga su mere nadzora, edukacije i prevencije važne i za zemlje poput Srbije.
Pomozite nam da budemo bolji.
